Prokuplje na dlanu

Читаоци

МУВЕ И ИНСЕКТИ МУ ДОШЛИ ГЛАВЕ!


Објављено: 16.07.2017 u 15:05 | Аутор: Biljana Roganović 2 коменатар(a) МУВЕ И ИНСЕКТИ МУ ДОШЛИ ГЛАВЕ!
Летње напасти! Фото: илустрација

Душан Влаховић је на врло занимљив начин описао најстрашнију ноћну мору летњих дана свих нас. Јесте да је прича мало дужа, али вреди одвојити пар минута за њу....


„Бој се оног ко је вико без голема мријет јада“ – Иван Мажуранић


И сада док ово пишем с језом се сећам минулих догађаја. Дана у коме се ратник сусрео са легијама Ада, летећим монструмима који се појављују тамо где Смрт пружа своју хладну руку. Они је најављују и остају после ње као сведоци страве. Два огромна ока са стране ових створења садрже преко хиљаду сочива, док на врху главе имају још три наизглед обична ока те се њиховом погледу не може побећи. Сви народи познају ова бића. У Африци их називају – пердевлиег, док на језику Срба име овог бића има исти број слова као и реч –смрт. Мада, док реч –смрт звучи јако тврдо због одсуства самогласника, Срби су именујући ово створење убацили два самогласника, како би умекшавши му име, умекшали и умилостивили овог демона. Наденули су дакле име које својом флуентношћу уместо да ублажи, заправо изазива још већу панику и страх!
Бојте се ви што читате и дрхтите у својим домовима када вам пред очима затрепере четири слова.. прочитајте их али не изговарајте наглас да га не би призвали…


М У В А …


А сада ћу вам испричати причу о мом несрећном сусрету са овим демоном који никад не иде сам и који је утолико страшнији што се за разлику од других демона не крије под окриљем ноћи! Не! Његово омиљено време је дан! Сунчан врео дан, какав је био и летњи дан у коме се догодило оно о чему ћете сада чути и што ћете преносити наредним покољењима.
Летње врелине су већ недељама харале земљом Србијом. Мирис изгореле траве и осушеног воћа и жита мешао се са воњем растопљеног асфалта малога града на југу. По улицама су се вукли исцрпљени људи, са понеком кесом у рукама и дубоком тугом у очима. Тек понеки уздах и пригушени вапај сведочили су о гашењу и последње наде да ће благословена киша натопити жедну земљу и сасушена поља. Безвољност и очај надвладавао је молитву и наду у овом граду изгубљених душа.
Што је за обичног човека ужас и казна, за ратника је искушење и лекција кроз коју кали себе, своје тело, ум и дух, доводећи их у равнотежу и чинећи од њих савршену целину. Патња и Ватра су врата прочишћења и ратник је захвалан што му се указује прилика да јача и усавршава се. С овим мислима, узео сам боккен (дрвени мач) и кренуо у поље да усавршавам технику борења. Корачао сам лагано, штедећи снагу за напоран тренинг под врелим Сунцем. Иза мене је остао шљивак и живинарска фарма средње пољопривредне школе. Наставио сам даље, према гробљу на периферији града. Знао сам да смрт (гробље) и врелина представљају предуслове за појаву страшног демона, али нисам се бојао.


Посао ратника и јесте да побеђује демоне. Како оне унутрашње, тако и оне што из Ада излазе да врше помор и уносе страх и зебњу мењу људима.
Сува испуцала земља и оштра стрњика покошеног жита уместо татамија. Изгорело стабло шљиве осушених грана, моћи ће да послужи као чивилук на коме ћу одложити опрему и гардеробу. Гутљај већ вруће воде, како би наквасио осушено грло и испрао уста… Тренинг може да почне.
Улаз у сеизу и неколико минута мокусо медитације на оваквом месту добија сасвим другачији карактер. Оштра стрњика пуца под коленима и цеваницама изазивајући оштру бол, која се пење према грудима. Потребно је време да се успостави дисање и занемари бол од убода оштрих стабиљкица. После неког времена спољне сензације нестају и лагано улазим у фокус. Наклон и улазак из сеизе у схизен таи (природни положај тела у стојећем ставу пред почетак акције), а онда јумби ундо (вежбе загревања и истезања). Тренинг протиче у најбољем реду, ништа се посебно не дешава, само од велике врућине пред очима с времена не време слика почне да трепери и пејзаж се на тренутак претвори у витраж замишљеног стакла, да би се након неколико делића секунди слика избистрила. Вежбам у шортсу. Мајица је окачена на дрво, а низ тело се у потоцима слива зној. Искуство ме је научило да у оваквим условима не бришем лице јер онда почиње да се појачано луче нове количине зноја које улазе у очи и јако пеку реметећи концентрацију и отежавајући даљи рад. Дланове ипак бришем како би могао да почнем увежбавање техника мачем. У плану ми је да основну технику (седам субуриа), одрадим сваки по сто понављања, затим још неколико напреднијих техника по сто – две стотине понављања, затим схихо гири (сечење у четири правца), а потом кату мачем једно десетак пута. Овако конципиран тренинг потраје око сат ипо времена.
Пролазећи кроз технике усресређен и не примећујем како време одмиче. Из мисли ми нестаје врелина, губе се мириси спржене траве. Не осећам ни зној који се немилице слива. Постоји само техника, дисање које је прати и визуелна представа о току. Постоји и зујање… непрестано зујање које се полако пробија до свести реметећи равнотежу постигнуте концентрације. У тренутку препознајем звуке из Ада који најављују долазак оних чије се име не изговара. До свести ми такође допиру кроз маглу речи великог сенсеиа:

ПОД МАЧ БАТО!

Дошао је тренутак великог окршаја. Демони су налетели на спремног ратника. Схомен и yокомен у непрекидној смени, усхиро кеса гири. Фијук који пресеца зујање и понеки извор зујања. Неколико демона је пало посечено. Ипак борба није готова. Окршај траје још неколико минута. Замишљени посматрач видео би само разјареног лудака који витла мачем, јер су демони за његово око невидљиви. Њихова највећа снага лежи у ситним телима која је тешко погодити и у невероватно брзим маневрима, синхронизованим нападима и агресивности која је својствена војсци Ада. То је и разлог што их посматрач са стране не може видети. Ситни, брзи и агресивни привучени знојем окомили су се на главу. Ова дистанца никако није одговарала тактици борбе мачем. Морао сам да их доведем на дужину оштрице, што сам постигао мае укемием (падом напред, попут колута), који изведен преко оштре стрњике представља перформанс лудака или очајника. Бол убода скоро да и нисам осетио и чим сам се усправио наставио сам да витлам мачем насумично без планиране технике. Ово је уродило плодом. Оборио сам још неколико демона и остали се разбежаше.
Остао сам сам, задихан и даље у зансхину (стању приправности). Полако сам почео да смирујем дисање и на кратко се јави помисао да је борба окончана, када се однекуд појави један једини демон, већи и агресивнијих од ових с којима сам се борио до пре неколико тренутака. Нападао је брзим маневрима гађајући очи. Мач ми је био потпуно бескорисан, па сам га одбацио, затворио очи и кренуо рукама да покушавам да се докопам опасника. Скако сам горе-доле, махао и у тренутку успео да се ослободим. Докопао сам се мача и стао у цхудан камае. Одједном зујање које се приближава и фијук мача из мусхин но схина (стања одсуства мисли којем се тежи у борби, када тело реагује без размишљања о техници, и налази отвор у техници противника. Попут месечине која обасјава креденац у соби и у тренутку отварања фиоке зрак улази без застоја). Зачуло се кратко – туп и погођена напаст паде на тло. Брзо сам ногом згазио и са задовољством осетио крцкање.
Прошао је минут, два минута, три минута и ништа… Мирујем ја, мирује Свемир. Нема звука, ни титраја чак и слабашан ветрић као да се зауставио… Мир је свуда око мене и полако испуњава и мене. Одлучујем да наставим тренинг. Цхудан Камае – ништа. Субури – бззззз – стоп! Ништа се не дешава. Улазим у покрет – бзззззз – стоп! Опет тишина… Чим кренем у покрет – злокобно зујање однекуд… Занемарујем звук и почињем да радим кату…
Одједном, однекуд из траве, попут испаљеног метка бам! Жесток ударац у доњу усну и зујање које постаје све снажније имам утисак да ће ми пробити главу. Зујање прати печење и покрет на усни на којој залепљена бештија упорно убада. Рефлексно покушавам да пљувањем отерам али бол је све јачи! Посежем руком и покушавам да одлепим гада са усне али као да је кукицама закачен, повлачи ми целу усну. Силовити чупам и коначно успевам да одлепим и бесно је треснсм о земљу. Газим ногом уз киаи.
Тело ми се смирује али усна почиње да натиче и бриди. Овлаш додир изазива истовремени осећај утрнулости и голицања усне и језика, као после анестезије али десет пута појачано! Опа1 Изгледа да ће алергијски напад! Е нећеш га мајци, ја ћу свој тренинг завршити по цену главе. Иовако сам близу гробља, бар се не морају мучити да ме вуцарају тамо – амо… Настављам да радим кату још десетак пута и завршавам тренинг сеизом, како сам и почео.
Усна се смирила и не осећам ништа до тренутка кад је случајно пипнем зубом или руком. Онда крећу горе описане сензације. Стижем кући, туширам се и размишљам о исходу борбе. Са противничке стране више мртвих, са моје стране један борац, један рањеник. Биланс одличан!
Одједном облаци почеше да се навлаче, грмљавина и убрзо и дуго очекивана киша, као награда човеку који је устао против пошасти!
Ноћ, полако тонем у сан… Непрегледно море. Велика моруна пресеца таласе и вуче ме. Држим се чврсто за њен реп. Не знам шта ту радим, знам само да је не смем пустити. Таласи ми ударају у лице и заустављају дах. Хладно је. Море ме на тренутке прекрива, да би се у последњем тренутку дохватио површине и удахнуо. Све је хладније и хладније, али се и даље чврсто држим. Не испуштам реп моруне као да ми од тога зависи живот. Одједном, риба зарања и повлачи ме у дубине. Гутам ваздух и задржавам у плућима. Све је мрачније, почињем да дрхтим од хладноће. Ваздуха више нема и плућа хоће да ми прсну! Губим свест и… будим се знојав! Језик задебљао, усна отекла, тешко дишем! У тренутку схватам да је алергијски напад и устајем. Срећом у фиоци налазим астемисан, лек против алергије. Пијем две таблете и чекам. Полако језик постаје нормалан, дисање лакше и напад се смирује. Враћам се у кревет и препустам се сну.
Недељно јутро, цвркут ластавица и питање: ’’Да ли је све био сан?’’ Одлазим у купатило, умивам се и већ додир по лицу ми доноси одговор. Усправљам се и одскачем уназад кад ме из огледала запрепашћено погледа непознати ћелавко, са ситним очима и огромном доњом усном! ’’Хаххахаха који си па ти и одакле си се створио ???’’ Не знам да ли да се смејем или да плачем… Ипак ћу морати до лекара. Облачим се и излазим на улицу. До јуче, напаћена и суморна лица у тренутку постају насмејана. Да ли због освежавајуће кише од јуче или због мог изгледа данас, нисам хтео да питам. Нисам хтео, смео или нисам имао жеље, не сећам се…
Улазим у Дом Здравља и јављам се сестри на шалтеру. У тренутку кад ме је погледала почиње да се смеје. Узима ми књижицу, картон и носи код дежурне докторке. Улазим у ординацију и докторка до тад нерасположена вероватно због радне недеље почиње да се смеје. Пита ме о чему се ради и ја јој без епско-митолошких елемената објашњавам да ме је ујео неки инсект. ’’Па донеси и нама! Бесплатно је а даје исти ефекат као ботоx’’ Преписује ми урбазон и још којекакво чудо захваљујући чему сам током дана ја поново постао ја…
Пут Ратника је непрекидни рад на себи и бескрајно трагање. На јапанском језику реч самурај нестала је од глагола самурау што значи служити. Дакле ратник је у служби. Ми следбеници Пута данас немамо господаре, попут древних самураја. Наша мисија је да служимо човечанству. Својим мачем клешемо дух, да би свој дух ставили у службу људима. Ова ће вас прича мало удавити, можда мало насмејати, али ако успе да вас заголица, мотивише и покрене, онда је то једна мала добијена битка У ИМЕ СВИХ НАС!




Душан Влаховић




Коментари

16.07.2017 u 23:13 Z рече:

Hahahha odlicno!

3 1 Одговори на коментар
16.07.2017 u 15:56 Mr.Garic рече:

Свака част на мотивацији и одличној причи. "Аригатоу" Душане. :)

5 1 Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане


Prodajni šop u Prokuplju ,

ul. Ratka Pavlovića 25,

062 254 073 i 027 210 033




Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

E-mail

info@prokupljenadlanu.rs

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Менаџер

+381 (0)65 84 22 792
menadzer@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи