Prokuplje na dlanu

Читаоци

ТАЈНА ВРАТА ХАМЕУМА


Објављено: 17.08.2017 u 23:34 | Аутор: Biljana Roganović 3 коменатар(a) ТАЈНА ВРАТА ХАМЕУМА

И даље се наставља прича о симболу Прокупља, хотелу „Хамеум“ очима Јована Шекарића. Сада улазимо у тајне једног не тако давног времена, људи, враголија омладине које на жалост нове генерације не могу да осете....


„Уласком на главни улаз нашег хотела и пролазећи кроз мермерни ходник, иза гардеробе, спуштајући се низ степенице долази се у подземље хотела, где су се налазили WЦ-и, котларница, вешерај и нека тајна врата за која смо веровали да само ми знамо куда воде. Та тајна врата нашег, хотел Хамеума, била су спас од свих оних који су нас ни криве ни дужне јурили, да наплате неку своју правду, а ми никад криви. Да ли смо ми били криви кад, са камене ограде хотела, пецкалицом гађамо наше Прокучанке а оно им оде шав на чарапи, па нас њихови драгани јуре да нам чупају уши, а ми кроз хотел, па на тајна врата, па тајни пролази, па изађемо на десету страну далеко и на сигурном. Врата су се користила у зависности на коју страну бежимо а то је било обично супротно од места догађаја. Тако са главне улице на хотелски паркинг, па у Косовску. Хотелски паркинг је био сведок разних битних догађаја, који су у нашем одрастању заузимали високо место. Ту су Италијани сваке године пред крај лета долазили у лов. Ми смо њихове раздрагане бретонце шетали и хранили, а ноћна шапутања и лажна обећања познатих гостију нашим најлепшим Шећер-малкама, сакривени иза аута слушали. Били смо мали, али довољно велики да будемо љубоморни на те светске фаце и чекали, да по цени и шута у дупе, спасемо наше Шећер-малке тих покварених блудника.

Један од тих фаца био је и рундави Жељко Бебек, кога смо као Бјело Дугме обожавали, и баш тај је расплакао нашу најлепшу Шећер-малку, у топлој летњој ноћи, поклањајући јој бели свилени шали са ресама и обећања да ће се он вратити по њу чим прође турнеја. После много година срели смо се у кафани код Кокана, ја радио, он певао. Касније док смо бројали пазаре, испричао сам му причу да сам ја био тај мали који га је шутнуо и побегао, он ме заглио рекао да је тај Бебек који је многе девојке расплакао одавно умро.
Били смо криви и кад смо скидали вентиле са точкова аута који су нам требали за прангије, а гума сама испусти, са паркинга беж’ у подрум, тајна врата без кваке, квака на тајном месту, па на главну. Били смо криви и кад скидамо налепнице са аута, јер су налепнице украшавале мој подрум, где је било седиште тајне Шећер-малске банде, па се тако одлепљујући их одлепи и фарба, па ми криви, па беж’, па тајна врата... да, процедура иста, па у хотелско ограђено двориште. У том, жицом опасаном дворишту, попијена је прва кока-кола у Прокупљу, толико газирана да су нам сузе ишле на очи а слине на нос. Дворишни магацин са пластичним гајбама, зими је био на цени, јер су сличуге од гајби, на врховима закривљене у топлој води, биле најбрже и за прављење и за скијање.

Били смо криви и кад они паркирају кола поред наше стативе па лопта поломи жмигавац или фар, па онда беж’... Ми криви и кад се побијемо са другом малом, каменице на све стране, ми јуначки беж’ у хотел а њихов камен поломи излог.

Нису се тајна врата баш увек отварала, па су се некад уши и зулуфи почупали а та бол тада, сачувала је причу сада.

Посебан зачин нашем хотелу давала је кухиња која је у то време и за то време била светска. Прохромски казани из којих је бела, мирисна пара увек правила неку димну завесу иза којих су, некако као у некој магловитој бајци, израњале оне, куварице, са белим марамама, белим кецељама и огромним варјачама и кутлачама, правиле неке чаробне чорбе, пасуље, ђувече, стављајући тајне састојке своје племените душе и мајчинску љубав у запршку, која нам данас тако фали јер јело без запршке је као човек без душе.

А он, окружен казанима и белим вилама, тачно на средини кухиње као неки диригент, велики маестро, као неки бели маг, апсолутни господар, кад стави месо на скару, а оно цврчећи, задими кроз сребрни димњак цело Прокупље, настаје магија коју је он и само он знао да направи. Он, Бора Цакић најбољи мајстор од најбоље лозе, правио је ћевапе кроз онај левак, сваки исти а сваки „шес“ језика говори, пљескавица за пљескање (аплауз). А кад се они ножићи разлете, па он по месу оплете и ону белу вешалицу подигне и ка сунцу окрене, на скару баци да шару направи. И док се он својим скулптурама бави, осмех му са лица не силази и са нама се шали. Познавати таквог човека и волети га онако, баш мајсторски, где се легенда ковала, а он је Прокупачка постао. Знао је кад се Пера Шеник враћао из Ниша, где је овај свако јутро ишао у набавку за хотел, темпирао да вешалица буде врела, којој Пера није могао да одоли. Док Бора гледа на другу страну Пера ставља вешалицу под блузу или кошуљу и излази из кухиње, срећан због плена, вреле и сочне вешалице. Наилази на мангупе који га заговарају, док га вешалица пржи и масти, не знајући да је монтиран од Боре. Мириси тих малих пикантерија дају нашем хотелу ту историјску арому.

Путовање кроз детињство и наш хотел овде се за сада завршава, а наставиће се у најлепшој хотелској башти...“



Јован Шекарић




Коментари

19.08.2017 u 21:21 Ruza рече:

Sve danas lopov do lopova nekad je i bilo nesto

2 0 Одговори на коментар
18.08.2017 u 07:16 Mirko рече:

Žika Lepojević je uništio Hameum kao niko drugi i sad se širi u "svojoj"apoteci inače nekada vlasništvo hotela.

7 0
18.08.2017 u 09:01 Milan рече:

To za Ziku ne znam, ali u jedno sam siguran, ovo sto covek napisa je tacno! Ajde sad, druze moj, pojedi takav rostilj negde u gradu, ne znam mozda ga i ima, ali znam da ne "govori sest jezika"!

7 0
Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане


Prodajni šop u Prokuplju ,

ul. Ratka Pavlovića 25,

062 254 073 i 027 210 033




Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

E-mail

info@prokupljenadlanu.rs

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Менаџер

+381 (0)65 84 22 792
menadzer@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи