Prokuplje na dlanu

Читаоци

ЗОВ КРВИ



Објављено: 25.04.2018 u 12:47 | Аутор: Biljana Roganović 0 коментар(a) ЗОВ КРВИ
Сутон у прокупачком крају, фото:Данијел Милојковић

Повучен неким прастарим поривом бацам се у загрљај ноћи. Ширим своја глатка, опнаста крила и летим ношен свежим поветарцем. Узлећем међу звезде да би се потом стрмоглавио у мрачни понор…


У даљини уснуло село… Осећам како из топлих кућа пулсира крв у жилама сељака и ту и тамо понеко будно срце дрхти наслућујући моје присуство. Летим и уживам у моћи и снази. Изоштрених чула продирем све дубље у извор сваког покрета и звука. Летим изнад шуме и свестан сам наглог мука изазваног мојим присуством. Рисеви и медведи се попут плашљивих зечева завлаче у своје брлоге и дрхте док пролазим, једино ме вукови поздрављају отегнутим завијањем…
Црвених очију истражујем даљине и почињем да осећам жеђ која буди оног страшног предатора у мени. Кажу да је људска раса на врху еволутивне лествице исхране. Греше. Моја врста је на врху а људи су мој плен, моја храна. Због тога им је природа подарила инстиктивни страх од ноћи, јер ноћ је мој савезник и из ноћи их вребам, њих који су мој плен. Са ужасом причају о мени. Називају ме злим. Чине то не схватајући да смо у неку руку исти. Они се хране животињама а ја њима. Чак сам ја и хуманији јер за разлику од људи, који свој плен држе у заробљеништву и сурово их кољу на очиглед осталих животиња које дрхтећи очекују исту судбину, ја људе остављам да слободно живе својим животима…


Доста је приче, глад пулсира мојим бићем и све је јача из часа у час. Аххх! Осећам још један пулс који одговара на мој зов глади. Долази из пастирске колибе у близини шуме коју прелећем. Привлачи ме попут магнета и у тренутку мењам смер лета. Попут метка јурим ка прозору и улећем у собу. На кревету лежи млада девојка, вероватно пастирица. Набрекле јој жиле на дугачком врату. Мешкољи се у сну не слутећи да је њено време управо истекло или можда тек долази. Нежно као да је љубим наслањам јој усне на врат. Више немам крила, сад сам мушкарац, висок и блед, каква ће и она ускоро бити. Док зубима пробијам вену лагано се трза. Више је то покрет страсти него бола. У сну намешта врат, као да ми нуди тај сласни сок и ја са уживањем пијем. Тежим да утолим своју неутољиву жеђ.


Као што рекох, мој приступ људима је далеко мање страшан него људски животињама. Док животиње којима се људи хране на крају заврше бедно без имало достојанства, измрцварене, мој плен ми се придружује и постаје бесмртан ослобађајући се своје људске прошлости. Пастирица ће се кроз неколико ноћи пробудити преображена и кренути са мном у свој први лов…




Душан Влаховић



Коментари

Нема коментара. Будите Ви први који ће оставити коментар.


Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане




Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

E-mail

info@prokupljenadlanu.rs

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Менаџер

+381 (0)65 84 22 792
menadzer@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи