Prokuplje na dlanu

Друштво

ИСПОВЕСТ: УКРАДЕНИ СНОВИ


Објављено: 17.06.2017 u 20:43 | Аутор: Biljana Roganović 3 коменатар(a) ИСПОВЕСТ: УКРАДЕНИ СНОВИ
Дечак, Јован Шекарић... Фото: приватна архива

Иако ова прича делује ненаметљиво, без дубљег емционалног доживљаја, из ње заиста говори људска душа и објашњава нам шта и како се памти.... Иако је дужа, ова исповест нас упознаје са свим нежностима и патњама дечака, овог или било ког другог... Ово је још једна прича Јована Шекарића, Извињавамо се због свих великих слова, али нам је тако послата.



УКРАДЕНИ СНОВИ


ПОРОДИЦА ВИЂЕНИЈА У ПРОКУПЉУ, СА КУЋОМ У ЦЕНТРУ ГРАДА, СА ТРИ ШКОЛОВАНЕ ТЕТКЕ И СА ПЕДИГРЕОМ ГРАДСКИХ ДАМА, ОД КОЈИХ ЈЕ ЈЕДНА СУДИЈА, ЖИВЕЛЕ СА СТРИЦЕМ КОЈИ ЈЕ ИЗ ПРОСВЕТЕ ПЕНЗИОНИСАН.
НАРАВНО ТУ ЈЕ БИО И МОЈ ОТАЦ, НАЈМЛАЂИ БРАТ, МЕЗИМЧЕ СЕСТАРА И СТРИЦА. И АКО СУ РАНО ОСТАЛИ БЕЗ ОЦА ЈОВАНА, ЧИЈЕ ИМЕ ЈА НОСИМ, КОЈИ ЈЕ СТРЕЉАН ОД КОМУНИСТА`45, РАСЛИ УЗ СТРИЦА, РОЂЕНОГ БРАТА ЊИХОВОГ ОЦА, МАЈКУ УЧИТЕЉИЦУ, СТАНУШУ КОЈА ЈЕ ’55 ИСПУСТИЛА ДУШУ ОСТАВЉАЈУЋИ ДЕВЕРУ МАРКУ, НЕСРЕТНУ НЕЈАЧ,КОЈА СЕ ПОРЕД БРИЖНОГ СТРИЦА НИСУ ОСЕЋАЛИ КАО СИРОЧИЋИ.
И ПОРЕД ТРИ СЕСТРЕ, МАЈКЕ УЧИТЕЉИЦЕ МОЈ ОТАЦ НИЈЕ ЗАВРШИО ШКОЛУ. ЗАВРШАВАО ЈЕ ОНУ ПРОКУПАЧКУ УЛИЧНУ ШКОЛУ, ПОСТАО ДИПЛОМИРАНИ МАНГУП, ГОЛУБАР, ИМАО МЕЂУ ПРВИМА ВЕСПУ И НАРАВНО КОЛА КОЈИМА ЈЕ ОД КУЋЕ ДО ХАМЕУМА (50 МЕТРА) ИШАО ПО ЦИГАРЕ. СТЕЧЕН НАДИМАК МИША, ОНАЈ МАЛИ СА КАЧКЕТОМ, КОЈИ СЕ НИЈЕ БОЈАО НИ МИЛИЦИЈЕ НИ НАЈВЕЋИХ МАНГУПА, ДА СЕ ПОБИЈЕ, ДА СЕ КОЦКА И ДА НОЋИ ПРОВОДИ КОД КОТЛАЈКЕ „СУВА ЧЕСМА“.
РОДИЛА СЕ ВЕЛИКА ЉУБАВ СА МОЈОМ МАЈКОМ, ЛЕПОТИЦОМ ПРОКУПЉА, КОЈА ЗБОГ ВЕЛИКЕ ЗАЉУБЉЕНОСТИ, НА ОДВРАЋАЊЕ РОДИТЕЉА, БРАЋЕ И СЕСТАРА БИЛА ГЛУВА И СЛЕПА, ВЕНЧАЛА СЕ СА МИШОМ И СА СЕДАМНАЕСТ ГОДИНА РОДИЛА МЕНЕ, БИО ПРВА БЕБА У ПОРОДИЦИ, РАЗМАЖЕН ОД ТЕТАКА, ДЕДИ ПОСТАО НАЈВАЖНИЈА СТВАР У ЖИВОТУ, ОТАЦ МЕ СВУДА ВОДИО СА СОБОМ ОД БОКСА, ДО ПЕЦАЊА НА ТОПЛИЦИ. МАЈКА МИ ЈЕ СТАЛНО ПЕВАЛА, А НАЈВИШЕ ОНУ „ПРВО ДЕТЕ ПРВА РАДОСТ, РОЂЕНО ЈЕ ИЗ ЉУБАВИ“. СРЕЋНА ПОРОДИЦА, ИШЛИ СВАКЕ ГОДИНЕ НА МОРЕ, ТЕТКЕ СЕ ПОЛАКО УДАВАЛЕ, ОТИШЛЕ У ДРУГЕ ГРАДОВЕ, СВАКА ЖЕЉА ИСПУЊЕНА, ДЕДА МЕ ШЕТАО ДОК СУ РОДИТЕЉИ РАДИЛИ, ВОДИО У ОБДАНИШТЕ.
ПОСЛЕ ЧЕТРИ И ПО ГОДИНЕ РОДИО СЕ БРАТ САША, И КАО ДОБРО СТАЈАЋА ФАМИЛИЈА БАШ ЗБОГ БРИГЕ ЗА МЕНЕ И МЛАЂЕГ БРАТА, УЗЕЛИ СМО КУЋНУ ПОМОЋНИЦУ, СИРТОЊУ, ОДМАХ ПРЕКО УЛИЦЕ, ДА РАДИ КОД НАС, ВИШЕ КАО НЕКАКВО САЖАЉЕЊЕ А НЕ КАО СТВАРНА ПОТРЕБА.
ОТАЦ ЈЕ РЕТКО ОДВАЈАО УЛИЦУ ОД КУЋЕ, И СВАКИ ЊЕГОВ ДОЛАЗАК У ЗОРУ, И МАЈЧИНО ПРИГОВАРАЊЕ ЗАВРШАВАЛО СЕ ШАМАРИМА И СУЗНИХ ОЧИЈУ. МАЈКА ЈЕ СКРИВАЛА МОДРИЦЕ ДОСТОЈАНСТВЕНО ДА НИКАД КАО ДЕЦА НЕ ПРИМЕТИМО ЊЕН НЕСПОКОЈ И УВЕК НАС ОБЛАЧИЛА КАО МАЛЕ ПРИНЧЕВЕ СА КРАВАТАМА, ПРСЛУЧИЋИМА, ПЛЕЛА НАМ ИСТЕ ЏЕМПЕРИЋЕ, БИЛА ДОМАЋИЦА, КОЈУ СВИ У КОМШИЛУКУ, НА ПОСЛУ, УЗИМАЛИ ЗА ПРИМЕР ЉУБАВИ ПРЕМА ДЕЦИ, ЧИСТОТИ ДУШЕ, И ЛЕПОТЕ КОЈА ЈЕ ТАД ЗА ТАЈ ГРАД БИЛА ДАР ОД БОГА. УВЕК КАД САМ ЈЕ ГЛЕДАО СРЕЋНУ, ВИДЕО ОНАЈ ПОНОС И ЛЕПОТУ, ДОК НАС ЈЕ ДРЖАЛА ЗА РУКЕ И ШЕТАЛА ГРАДОМ, ПРОСТО КАО ДА ЈЕ ЛЕБДЕЛА, КОРАЧАЈУЋИ А ЗЕМЉУ НЕДОДИРУЈУЋИ.

ВОЛЕЛИ СМО ОЦА И КАД СМО ДОБИЈАЛИ БАТИНЕ ЗАТО ШТО СМО ГА У НАШОЈ ИГРИ И ГАЛАМИ ПРОБУДИЛИ РАНО ОКО ПОДНЕВА, ПОШТО ДО ТРИ ЧЕТРИ ПОСЛЕ

ПОДНЕ НИЈЕ СМЕЛА НИ МУВА ДА СЕ ЧУЈЕ.

НЕШТО СЕ ДЕШАВАЛО, ЗА НАС СВАКАКО НЕСХВАТЉИВО. ЈА КАО СТАРИЈИ, СВЕ САМ ВИШЕ СПАВАО КОД ДЕДЕ И КАО ЈАКО НЕСТАШАН СКЛАЊАН ДА ОТАЦ НЕ БИ БИО БЕСАН. МЛАЂЕГ БРАТА ЈЕ ЧУВАЛА КУЋНА ПОМОЋНИЦА ДОК ЈЕ МАЈКА БИЛА НА ПОСЛУ. МАЈКА ЈЕ БИЛА СВЕ ТУЖНИЈА, ВЕШТО СКРИВАЈУЋИ МОДРИЦЕ И ПАТЊУ, ВЕРУЈУЋИ ДА ЉУБАВ ПРЕМА ВОЉЕНОМ ЧОВЕКУ, ОЦУ ЊЕНЕ ДЕЦЕ НЕЋЕ НЕСТАТИ И ДА ЋЕ СЕ КРОЗ СТРПЉЕЊЕ И ИЗДРЖЉИВОСТ, ИПАК ВРАТИТИ НА ПОЧЕТАК СРЕЋНИХ ДАНА И ПОЧЕТАК ПРИЧЕ.

ОСВАНУЛА ЈЕ СУНЧАНА, ПРИЈАТНА, ПОСЛЕДЊА ТОГ ЛЕТА, СУБОТА. ТО ЈЕ БИО ПРОКУПАЧКИ ПИЈАЧНИ ДАН, КОЈИ СВАКАО ЗАСЛУЖУЈЕ ДУЖУ ПРИЧУ ЈЕР ЈЕ ТАЈ ДАН БИО ПОСЕБАН ЗА ДОМЋИЦЕ И ДОМАЋИНЕ ДА СЕ ПОХВАЛЕ ДА СУ УВЕК КУПИЛЕ ЈЕФТИНИЈЕ ОД ОНЕ ПРВЕ ФАЛЏИКЕ, ЋАСКАЊЕ СА ПУНИМ ЦЕГЕРИМА И НАШИХ НЕСТРПЉИВИХ ЦИМАЊА: „АЈДЕ МАМА, БОЛЕ МЕ НОГЕ“ И ДА ЧИМ ДОБИЈЕМО СЛАДОЛЕД ИЛИ ЧОКОЛАДУ, БОЛОВИ ПРЕСТАЈУ НА НЕКО ВРЕМЕ ДА БИ СЕ НА СЛЕДЕЋИ СУСРЕТ СА КОЛЕГИНИЦОМ, РОЂАКОМ, ШКОЛСКОМ ДРУГАРИЦОМ, БОЛОВИ ВРАЋАЛИ И ЛЕЧЕНИ ЛИМУНАДОМ ИЛИ БОЗОМ.

ЈОШ ДА СВАТИМО ДО ФОТО „ЛУВРЕ“ И УЗМЕМО СЛИКЕ СА МОРА ГДЕ СМО СЕ СЛИКАЛИ МАЈКА, БРАТ И ЈА, ИШЛИ У ФИАЗОВО РАДНИЧКО ОДМАРАЛИШТЕ, СУТОМОРЕ, САМИ, ПОШТО ЈЕ ОТАЦ ИМАО НЕКА ПОСЛА.

„А ШЕКАРИЋИ ДОШЛИ СТЕ ПО СЛИКЕ СА МОРА, ГОТОВЕ СУ, А ИМА И НЕКЕ МИШИНЕ, (ЋАЛЕТОВЕ) ПА ДА ВАМ ДАМ“. ОДМАХ ОТВАРАМО И ГЛЕДАМО БРАТ И ЈА НА КОЊИЋИМА СА ЦРНОГОРСКИМ КИЋАНКАМА, НА ДУШЕКУ СА МАЈКОМ, И СВАКОМ НОВОМ СЕ ВРАЋАМО У СУТОМОРЕ.

ОТВАРА СЕ И ДРУГА КОВЕРТА, ИСТО СЛИКЕ СА МОРА МОГ ОЦА НА КОЈИМА ЈЕ ОН И НАША СИРОМАШНА КУЋНА ПОМОЋНИЦА, СЛИКАНИ У БЕЗБРИЖНИМ ЗАГРЉАЈИМА НА ПЛАЖАМА ЗА КОЈЕ НИСМО ЗНАЛИ ДА ПОСТОЈЕ.

ЗАТВАРА МАЈКА КОВЕРТУ, ГЛЕДА МЕ И ДАЈЕ НАЈВЕЋУ КРУШКУ ИЗ ЦЕГЕРА, ЖУРИМО КУЋИ. ОТАЦ СПАВА ЈОШ ЈЕ РАНО ДА СЕ БУДИ, ПОДНЕ ЈЕ. МАЈКА МЕ ПОСЕДА НА СТОЛИЦУ У КУЈНУ ДОК ЈОШ СА КРАЈЕВА НАПАДАМ ОНУ ОГРОМНУ КРУШКУ КОЈУ САМ ЦЕЛУ ИЗБАЛАВИО И ПО МЕНИ И ПО МАЈИЦИ.
ИЗ СОБЕ СЕ ЧУЈЕ РАСПРАВА, СВЕ ЈАЧА ГАЛАМА, ЛОМЉАВИНА , МАЈКА РАШЧУПАНА И КРВАВА ИСТРЧАВА ИЗ СОБЕ А ОТАЦ ТРАЖЕЋИ НОЖ ПО СОБИ УРЛАЈУЋИ ДА ЋЕ ЈЕ ЗАКЛАТИ. И ДОК ПРЕЛАЗИ ПРАГ ИЗ СОБЕ У КУХИЊУ ВИДИМ МУ „КАМУ“, КАКО ЈЕ ОН ЗВАО ТАЈ СВОЈ НОЖ, СКАЧЕМ МУ ОКО ВРАТА СА СТОЛИЦЕ И ИЗ СВЕ СНАГЕ УДАРАМ ГА ПО ЛЕЂИМА ОНОМ КРУШКОМ КОЈА ПРШТИ НА СВЕ СТРАНЕ ОСТАЉАЈУЋИ ФЛЕКЕ ПО ЊЕГОВОЈ МАЈИЦИ, ЗИДОВИМА И ОНИМ ЊЕГОВИМ И КУЋНО-ПОМОЋНИЧИНИМ СЛИКАМА.

ПРВА ЈЕ ДОТРЧАЛА КУМИЦА КАТА ШУБАРАНОВИЋ, ЧИЈИ ЈЕ САМ ГЛАС БИО ГЛАС АНЂЕЛА, ОД КОГА СУ ЂАВОЛИ БЕЖАЛИ ДАЛЕКО, А ЊЕНО НЕЖНО, КРХКО, МАЛЕНО ТЕЛО БИЛА ЗАШТИТА ОД СВАКОГ ЗЛА. ЗАГРЛИЛА ЈЕ МОЈУ МАЈКУ И ПОЛАКО ЈЕ ОДВЕЛА НА СВОЈУ ТЕРАСИЦУ ИСПРЕД КУЋЕ, ДОК ЈЕ МОЈ ОТАЦ, СПУШТАЈУЋИ МЕ ПОЛАКО НА СТОЛИЦУ, ОТИШАО У СОБУ БЕЗ РЕЧИ, А ЈА САМ СХВАТИО ДА МАЈКА И ОТАЦ ВИШЕ НИКАД НЕЋЕ БИТИ ЗАЈЕДНО. СВЕ ОКО ТОГА МИ НИЈЕ БИЛО БАШ НАЈЈАСНИЈЕ, И ОВАКО СА ОВЕ ВРЕМЕНСЕ ДИСТАНЦЕ О ТОМ ДЕЧАЧКОМ РАЗМИШЉАЊУ НАЈВИШЕ МИ ЈЕ БИЛО ЖАО КРУШКЕ.

ОТАЦ И МАЈКА, СЕ УБРЗО РАЗВЕЛИ, ЈА ПРИПАО ОЦУ, САША МАЈЦИ КОЈА ЈЕ ИНСИСТИРАЛА ДА НАС НЕ ОДВАЈАЈУ. ИПАК СУ ОЧЕВЕ ПРЕТЊЕ ДА МЕНЕ НЕ ДА ПРЕВАГНУЛЕ И ДА ДРУГА МОГУЋНОСТ НЕ ДОЛАЗИ У ОБЗИР, А МАЛОМ БРАТИЋУ ЈЕ МАЈКА БИЛА ПОТРЕБНИЈА.

МАЈКА ЈЕ СТАНОВАЛА СА БРАТОМ ПРИВАТНО, ОДМАХ ПРЕКО ПУТА „ТАТКОВЕ“ ШКОЛЕ, ТАКО ДА САМ ИХ СВАКИ ДАН ВИЂАО. АКО БИХ СЕ ИСПРЉАО, ОТРЧАО БИХ ДО МАЈКЕ ДА СЕ ПРЕСВУЧЕМ, ГРИЦНЕМ НЕШТО НА БРЗИНУ И НАСТАВИМ ПОНОВО ДА ТРЧИМ ЗА ЛОПТОМ. СПАВАО САМ ЗАЈЕДНО СА БРАТОМ И БИЛИ СМО НЕМИРНИ И УВЕК РАСПОЛОЖЕНИ ЗА СВАЂУ, АЛИ КАД БИ МАЈКА РЕКЛА ДА ЈЕ ДОСТА, ДА ЈЕ УМОРАНА, И ДА РАНО ИДЕ НА ПОСАО НА КРАЈУ ЈЕ ИПАК ПОПУШТАЛА И ОПРАШТАЛА НАША ГЛУПИРАЊА, ЈЕР КАД СМО СВИ БИЛИ ЗАЈЕДНО, ОНА ЈЕ ЗАБОРАВЉАЛА НА СВУ ГОРЧИНУ ЖИВОТА И НЕИЗВЕСНОСТ СУТРАШЊЕГ ДАНА.
ОТАЦ ЈЕ ОЖЕНИО КУЋНУ ПОМОЋНИЦУ КОЈА МИ ЈЕ ПОСТАЛА МАЋЕХА. ДЕДА КОЈИ ЈЕ МОЈУ МАЈКУ ОБОЖАВАО КАО ДОМАЋИЦУ, ПРАВУ МАЈКУ И ПОШТЕНОГ ИСКРЕНОГ ЧОВЕКА, У ЗНАК ПРОТЕСТА И НЕСЛАГАЊА ОЧЕВОМ ОДЛУКОМ, ПРЕГРАДИО ДВОРИШТЕ ДАСКАМА И СТРАНИЦАМА СТАРОГ ШИФОЊЕРА, ОСТАВЉАЈУЋИ УЗАН ППРОЛАЗ ГДЕ БИХ ЈА ПРОТРЧАО КАДА БИХ У ИГРАЊУ БРЖЕ СТИГАО НА ГОРЊУ УЛИЦУ.

НИЈЕ МОГАО ДА ГЛЕДА МАЋЕХУ, СА ОЦЕМ СЛУЖБЕНО. ЈА САМ УВЕК БИО КОД ЊЕГА, СПАВАО СА ЊИМ, ОН ЈЕ КУВАО И ПРАО, ДОПУШТАО ОНО ШТО СУ МАЈКА И ОТАЦ ЗАБРАЊИВАЛИ.

И ОНДА СЕ ПОЧЕЛО ДЕШАВАТИ ТО ШТО ЈЕ СВЕ ПРИЛИЧНО ИЗНЕНАДИЛО, ПОЧЕО САМ ДА ПИШКИМ У КРЕВЕТ. НЕ ЗНАМ ЗАШТО АЛИ ЗНАМ КАКО САМ ТО РАДИО. УВЕК КАД САМ СПАВАО, А ПОНЕКАД САЊАО, ТАД САМ САЊАО ДА МИ СЕ ПИШКИ, УСАТАЈАО ИЗ КРЕВЕТА, ИШАО У WЦ ДА ПИШКИМ, И УВЕК УЈУТРУ БУДИО СЕ УПИШАН. СВАКИ ПУТ ИСТИ САН КОЈИ ЈЕ БИО ТОЛИКО РЕАЛАН И СТВАРАН ДА ПИШКИМ У WЦ-У, БУЂЕЊЕМ СА МОКРИМ ГАЋАМА ПИЖАМА И ЧАРШАВИМА, СХВАТАО ДА ЈЕ ОПЕТ БИО ИСТИ САН.

ДЕДА ЈЕ ДУГО КРИО ОД СВИХ, АЛИ КАД САМ БИО КОД МАЈКЕ, ИЛИ У ГОСТЕ ИСТИНА СЕ НИЈЕ МОГЛА САКРИТИ А ЗА ДВА МЕСЕЦА ПОЧИЊЕ ШКОЛА У ПРИРОДИ, МЕСЕЦ ДАНА У АЈДАНОВЦУ И ТАД ПУЦА БРУКА ЗА ЦЕО ЖИВОТ И ЦЕЛО ПРОКУПЉЕ, ЕНО ГА ОНАЈ УПИШАНКО.

ДОКТОРИ СУ НЕКИМ САВЕТИМА И ГЛУПИМ ЛЕКИЋИМА, ЛАГАЛИ ПРВО СЕБЕ А ОНДА И НАС ДА ЈЕ САМО ПИТАЊЕ ВРЕМЕНА КАДА ЋЕ ТО ПРЕСТАТИ, АЛИ ВРЕМЕНА ЈЕ ПОНЕСТАЈАЛО. ПРЕДЛОГ ДА НЕ ИДЕМ У АЈДАНОВАЦ НИЈЕ ДОЛАЗИЛО У ОБЗИР, МАКАР ПО ЦЕНИ НЕСПАВАЊА НОЋУ.

ТЕТКА ДАРА, ЈОШ НЕУДАТА, ЖИВЕЛА ЈЕ СА НАМА, У ДРУГОЈ СОБИ, А ДЕДИ И МЕНИ НОН СТОП НЕШТО ПАЊКАЛА. ЈА САМ МОРАО ДА ГЛЕДАМ СА ЊОМ УМЕТНИЧКО КЛИЗАЊЕ, СЛУШАМ МИЛКУ БАБОВИЋ, ЊЕНО ОПИСИВАЊЕ ПИРУЕТА И ДВОСТРУКИ АКСЛ, ПА ПРЕТВАРАЈУЋИ ЦРНО БЕЛЕ ХАЉИНЕ У ТИРКИЗНЕ БОЈЕ И КРИСТАЛИМА ОПТОЦЕНИМ ПО РУБОВИМА , ПА ИРИНА РОДЊИНА И АЛЕКСАНДАР ЗАЈЦЕВ. ЗАШТО МИ ЈЕ ТО ТРЕБАЛО ДА ГЛЕДАМ И ПАМТИМ И СЕДИМ САТИМА, ЗАТО ШТО ЈЕ ПОСЛЕ ТОГА ИШАО ЦРТАНИ ФИЛМ, КАЛИМЕРО, ТОМ И ЏЕРИ И ЧИМ ПОЧНЕ ДЕДИН ДНЕВНИК У ПОЛА ОСАМ БЕЖ’ НАПОЉЕ.

ЗОВЕ ТЕТКА, ДА ИДЕМО КОД КУМЕ КАТЕ КОД КОЈЕ ЈЕ И У СРЕД ЛЕТА ГОРЕЛА ВАТРА У ШПОРЕТУ. СТИГЛА СИРОВА КАФА ИЗ ИТАЛИЈЕ ПА КОД КУМЕ НА ПРЖЕЊЕ. ДИГНУ СЕ ДВА ПРСТЕНА СА ПЛОТНЕ И УБАЦИ ПРЖИОНИЦА НА ДУГОЈ ДРШЦИ КОНУСНА ДА ПОПУНИ ОТВОРЕНУ ПЛОТНУ ДА НЕ БИ ДИМИЛО, И ОНДА СЕ КАО НА НЕКОЈ ВОДЕНИЦИ ОКРЕТАЛА ДА БИ СЕ КАФА У ПРЖИОНИЦИ РАВНОМЕРНО ПРЖИЛА. ЈА САМ БИО ЗАДУЖЕН ДА РАВНОМЕРНИМ ОКРЕТАЊЕМ КАФА НЕ ЗАГОРИ. КУМА КАТА МИ ЈЕ РЕКЛА: „НЕКА ЈОЦКО, ЈА ЋУ А ТИ РАЗГОВАРАЈ СА ОВОМ БАКОМ“.
ВИДЕО САМ ПРВИ ПУТ ТУ БАБУ, ТЕТКИНУ ПРИЈАТЕЉИЦУ, КОЈА ЈЕ ИМАЛА БРАДУ И БРКОВЕ А НА НОСУ ОГРОМНИ МЛАДЕЖ КОЈИ ЈЕ ТАКОЂЕ БИО ДЛАКАВ. ЈЕДНОМ РУКОМ ЈЕ ДРЖАЛА МОЈУ РУКУ, А ДРУГОМ ПРЕШЛА ПРЕКО ДЛАНА ИЗУЗЕТНО НЕЖНО И ТОПЛО ШТО СЕ НИКАКО НИЈЕ СЛАГАЛО СА ЊЕНИМ ЛИКОМ, НАМРГОЂЕНИХ ОБРВА. ГОВОРИЛА ЈЕ НЕШТО НЕРАЗУМЉИВО АЛИ САМ НЕШТО И ЗАПАМТИО ЈЕР СЕ ВИШЕ ПУТА ПОНАВЉАЛО.

ОБРАТЛА СЕ ТЕТКИ ТАКО ТИХО И НЕРАЗГОВЕТНО. ОНА МИ ЈЕ ПРЕВЕЛА ДА НАПУНИМ КАШИКУ БРАШНОМ, СА СТОЛА НА КОМЕ ЈЕ КУМА КАТА РАЗВЛАЧИЛА КОРЕ, ТАКО ПУНУ БАЦИМ НА ВРАТА, ДРВЕНА И ЦРНА ОДМАХ ПОРЕД ШПОРЕТА. БАЦИО БЕЛО БРАШНО НА ЦРНА ВРАТА И ОНО ШТО ЈЕ ЗАНИМЉИВО СВО БРАШНО СЕ ЗАЛЕПИЛО И НАПРАВИЛО НЕКИ ЛИК, НЕКУ СЛИКУ НЕКОГ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА. БАБА ЈЕ ПОСКОЧИЛА ПОНОВО УЗЕЛА ЗА РУКУ А ДРУГОМ ПРЕЛАЗИЛА ПРАВЕЋИ КРУГОВЕ УЗ МАЛИО ГЛАСНИЈИ АЛИ И ДАЉЕ НЕРАЗУМЉИВИМ ЈЕЗИКОМ.

ПОНОВО СЕ ОБРАЋАЛА ТЕТКИ, И ОБЕ СУ СЕ РАСКОЛАЧЕНИХ ОЧИЈУ НЕЧЕМ ИШЧУЂИВАЛЕ. СЛЕДЕЋА НАРЕДБА ЈЕ ДА ИЗ ПЕПЕЉАРЕ ШПОРЕТА НАПУНИМ ПЕПЕЛОМ КАШИКОМ И БАЦИМ ПРЕКО ОНЕ МОЈЕ УМЕТНИЧКЕ СЛИКЕ ОД БРАШНА, И ТАДА ЈЕ НАСТАЛА ДРУГА СЛИКА УЗ ДОСТА ПЕПЕЛА НА ЗЕМЈИАНОМ ПОДУ. ПА ПОНОВО ИСТО ШТО МИ ЈЕ ПОСТАЛО НЕЗАНИМЉИВО ЈЕР ЈЕ КАФА ПОЧЕЛА ДА МИРИШЕ, ДА МЕ ОБУЗИМА И МИО МИРИС ПИТЕ ИЗ РЕРНЕ. ЗАБОРАВИО САМ БАБИНО И ТЕТКИНО МРНЏАЊЕ. А ДА ЈЕ ПИТА БИЛА ГОТОВА, ЗА МЕНЕ БИ СВЕ СТАЛО ДОК НЕ ОПЕЧЕМ ЈЕЗИК ВРЕЛОМ ПИТОМ. КУМА КАТА ПОКАЗУЈЕ ПЕТ ПРСТА И ДА СЕ ЈОШ МАЛО УЗДРЖИМ.
ОПЕТ НАРЕЂЕЊЕ ДА СКИНЕМ СА ВРАТА МЕШАВИНУ БРАШНА И ПЕПЕЛЕА КАШИКОМ ДОК СЕ НЕ НАПУНИ, И ОНДА ПРСТИМА УМОЧЕНИМ У ВОДУ ПРАВИМ КУГЛИЦЕ ОД БРАШНА И ПЕПЕЛА. БАБА ЈА СКИНУЛА ЦРНУ МАРАМУ И НЕШТО ГОВОРИЛА СЕБИ У БРК. НАПРАВИО САМ СЕДАМ МАЛИХ КУГЛИЦА НАЛИК НА МИНИЈАТУРНА ПРЕПЕЛИЧИЈА ЈАЈА. БАБА ИХ ЈЕ СТАВИЛА У ПРАЗНУ КУТИЈИЦУ ОД ШИБЦЕ, ПОНОВО ТЕТКИ ОБЈАСНИЛА НЕШТО НЕРАЗГОВЕТНО И ШАПУТАВО, ДОК САМ ЈА ОПЕКАО ЈЕЗИК ВРЕЛИНОМ УКУСНЕ КУМА КАТИНЕ ПИТЕ, БАКА ЈЕ ОТИШЛА НЕПОЗДРАВШИ СЕ.

ТЕТКА ЈЕ ОБЈАСНИЛА КУМА КАТИ ЗА МЕНЕ, НЕЧУЈНО ЈЕР ЈЕ СВЕ ХЛАДНИЈА ПИТА ЗАПУШИЛА СВА ЧУЛА, ОСИМ ОНА ЗА УЖИВАЊЕ У НЕПОНОВЉИВОМ УКУСУ СТРАСТИ. УЗ НАРЕЂЕНЕ ДА НИКОМ НЕ ПРИЧАМ ЗА ОВО И ДА СВАКО ВЕЧЕ ОКО ПОЛА ОСАМ ПОПИЈЕМ КУГЛИЦУ ИЗ КУТИЈЕ И ДА ЋЕ МЕ ОНА ОПОМИЊАТИ ДА ПИЈЕМ ПРЕ ЦРТАНОГ ФИЛМА, А АКО СЕ ЗАИГРАМ НАПОЉУ ДА ЦЕ МЕ ОНА ЗВАТИ. ЕМ НЕ ГЛЕДАМ УМЕТНИЧКО КЛИЗАЊЕ, ЕМ МЕ ЗОВЕ ЗА ЦРТАНИ, ДОБАР ДИЛ ЗА МОЈЕ ЋУТАЊЕ.
ПОПИО КУГЛИЦЕ И ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ АЛИ НИКАД СЕ ВИШЕ НИСАМ УПИШКИО У КРЕВЕТ.

МАЈКА ЈЕ НА НАГОВОР НАЈБОЉЕ ДРУГАРИЦЕ И ЊЕНОГ БРАТА ПРИСТАЛА ДА СЕ УПОЗНА СА ЊИХОВИМ ПОДСТАНАРОМ ВАЉЕВЦЕМ НА ТЕРЕНУ У ПРОКУПЉУ. ЊЕГА СУ ОКАРАКТЕРИСАЛИ КАО ИЗУЗЕТНО ПОШТЕНОГ, БРИЖНОГ И ПАЖЉИВОГ, СА МАНИРИМА СВЕТСКОГ ЧОВЕКА, РАЗВЕДЕНОГ, СА РЕШЕНИМ СТАМБЕНИМ ПИТАЊЕМ, И УЗ ОБЕЋАЊЕ ДА ЋЕ СЕ О НАШЕМ САШИ БРИНУТИ КАО СВОМ СИНУ. МАЈКА ОДЛАЗИ У ДРУГИ ГРАД СА ТАКО РЕЋИ НЕПОЗНАТИМ ЧОВЕКОМ, У НЕПОЗНАТО СА НАДОМ ДАЋЕ ПОСЛЕ СВЕ ПАТЊЕ ПРОЖИВЉЕНЕ, И НОЋИ ПРОВЕДЕНЕ У СУЗАМА НАЋИ СРЕЋУ ЗА КОЈУ ЈЕ ЗНАЛА ДА ПОСТОЈИ И ДА ЈЕ ЧЕКА НЕГДЕ РАШИРЕНИХ РУКУ. ДОБИЛИ СМО ОЧУХА, КОЈИ НАС ЈЕ ЈЕДНОСТАНО ПРИХВАТИО КАО СВОЈЕ, А МОЈА ДЕЦА ДОБИЛА ДЕДУ КОГА ВОЛЕ ИСКРЕНО И УВЕК МУ СЕ ИСКРЕНО ОБРАДУЈУ. МАЈКА И ОЧУХ ДОБИЛИ СИНА НЕБОЈШУ КОЈИ НАС ЈЕ СВЕ СПОЈИО ДА БУДЕМО ЈЕДНА СЛОЖНА И ЗДРАВА ПОРОДИЦА.

ЈА САМ БИО У АЈДАНОВЦУ, ДЕДА ЈЕ СХВАТИО ДА СЕ ОТАЦ И СА ДРУГОМ ЖЕНОМ НЕЋЕ СКРАСИТИ, ДА ЋЕ МУ УВЕК ДРУШТВО И ГОЛУБОВИ БИТИ БИТНИЈИ ОД СВИХ НАС. ДЕДА МЕ ЈЕ УСВОЈИО ’74 И ЗБРИНУО ДА ИМАМ БУДУЋНОСТ, ШКОЛОВАЊЕ, НЕШТО ШТО ОД ОЦА НИКАД НЕ БИХ ДОБИО.
ОД ОЦА И МАЋЕХЕ ДОБИО САМ ДВА БРАТА. ОГРАДА КОЈА ЈЕ ПРЕГРАЂИВАЛА ДВОРИШТЕ ЈЕ СКИНУТА, СА ОЦЕМ САМ ПОСТАО НАЈБОЉИ ОРТАК. ИМАЛИ НЕКЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ТАЈНЕ, ОДАВНО ПРЕСТАЛИ ДА БУДЕМО ОТАЦ И СИН НЕГО НАЈБОЉИ ДРУГОВИ. ПОПРАВЉАЛИ КОЛА УВЕК ЗАЈЕДНО, КАСНИЈЕ РАДИО У КАФАНАМА ЊЕГОВИХ ОРТАКА, КОД КОКАНА, ПА ОНДА КОД БОЦЕ ЧЕЛЕБОНА. ИМАЛИ И ЗАЈЕДНИЧКЕ ТУЧЕ, ЧУВАЛИ ЈЕДНО ДРУГОМ ЛЕЂА. ИШЛИ ГОДИНАМА У ИСТАМБУЛ У ШВЕРЦ.

МАЋЕХУ САМ ПОШТОВАО, НИКАД РУЖНУ РЕЧ НИСАМ ИЗУСТИО, ДОК САМ БРАЋУ МАРКА И НИКОЛУ, ВОЛЕО И УВЕК БИО ТУ ДА ПОМОГНЕМ, ДА У МОМ ГРАДУ НЕ ДОЖИВЕ НЕКУ НЕПРИЈАТНОСТ ОД НЕКИХ СИТНИХ ФРАЈЕРА, КОЈИ СУ ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ ОПОМЕНУТИ ДА СУ МИ МАРКО И НИКОЛА БРАЋА.
ЖИВЕО САМ СА ДЕДОМ, О КОМЕ САМ ВЕЋ ДОСТА ПИСАО, НИШТА ОД ДЕТИЊСТВА НЕИЗГУБИВШИ, ЈЕДИНА МИСТЕРИЈА КОЈА ЈЕ ОСТАЛА ДУГО НЕРЕШИВА БИЛЕ СИТНЕ КУГЛИЦЕ ЗБОГ КОЈИХ САМ ПРЕСТАО ДА ПИШКИМ У КРЕВЕТ.

НИСАМ ХТЕО ТЕТКУ НИ ДА ПИТАМ ШТА МИ ЈЕ ТА ВРАЧАРИЦА ПОМОГЛА, ЈЕР ЈЕ ТЕТКА ПОСТАЛА ВЕРНИК У БОГА И УВЕК СЕ МОЛИЛА ЗА НАС У СВОМ НОВОМ ОТКРИЋУ ЗА СПАС ДУШЕ.

АЛИ ЈА САМ ПОСЛЕ ДЕСАТАК И НЕШТО МАЛО ВИШЕ ГОДИНА, ОТКРИО ТАЈНУ ДА СУ МИ ПИЛУЛИЦЕ ОДУЗЕЛЕ СНОВЕ. НЕ САМО ДА ВИШЕ НИКАД НИСАМ САЊАО ДА ИДЕМ WЦ, ВЕЋ СУ МИ УКРАДЕНИ И СВИ СНОВИ. ДУГО НИСАМ НИШТА САЊАО.
ТАЧАН ДАТУМ ВРАЋАЊА У СНОВЕ, НИКАД НИСАМ УТВРДИО, НИ ТАЧАН РАЗЛОГ. ПРВИ САН У БОЈИ, У ЖИВОПИСНОМ ДОЖИВЉАЈУ НЕВЕРОВАТНИХ СИТУАЦИЈА, КОЈЕ САМО У СНУ ИМАЈУ СВОЈУ НЕЛОГИЧНУ ЛОГИЧНОСТ. МОЖДА ИЗ НЕКЕ ТУЧЕ ГДЕ МИ НЕКИМ УДАРЦЕМ У ГЛАВУ РЕСЕТОВАНО СНИВАЊЕ, НЕКИ ГУБИТАК НЕКОГ ДРАГОГ КОЈЕ САМ У СНОВИМА ЈЕДИНО МОГАО ДА ВИДИМ.

АЛИ НАЈВЕЋИ РАЗЛОГ ПОВРАТКА СНА И МОГУЋНОСТИ ДА У ЊЕМУ СНИВАМ НЕВЕРОВАТНЕ БАЈКЕ И ДОГАЂАЈЕ, ЈЕСТЕ ПРВИ ПОЉУБАЦ СА ДЕВОЈКОМ У КОЈУ СИ ЗАЉУБЉЕН, ЈЕР ТАДА И КАД СИ БУДАН САЊАШ БЛАЖЕНСТВО СРЕЋЕ ЉУБАВИ. ПА ЗБОГ ВЕРОВАЊА ДА У ЗАЉУБЉЕНОСТИ БУДАН САЊАШ ОНДА СЕ И У СНУ ВРАТЕ СНОВИ УКАДЕНИ ДАВНО.

МОЖДА САМ БИО У ХЕНДИКЕПУ ДА ОДРАСТЕМ БЕЗ СНОВА, АЛИ САДА ДОК ОВО ПИШЕМ СЕЋАМ СЕ СВАКЕ ГОДИНЕ, СВАКОГ ДАНА, СЕКУНДА, СВАКОГ ДОЖИВЉАЈА ПРОЖИВЉЕНОГ У ПРОКУПЉУ.

И ДА УВЕК КАД РАЗИШЉАМ О ФАМИЛИЈИ, КУМОВИМА, И СВИМ ПРОКУЧАНИМА, ЛЕГЕНДАМА, МАНГУПИМА ПАМТИМ СВАКИ СЕКУНД СУСРЕТА, ПРИЧЕ, ТЕШКИХ И ЛЕПИХ ДОГАЂАЈА, ПА СМАТРАМ ДА ЈЕ ТО САТИСФАКЦИЈА ЗА УКРАДЕНЕ СНОВЕ, ДА ВАМА ПРЕНЕСЕМ ПАМЋЕЊЕ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА КОЈЕ СМО ЗАЈЕДНО У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ДОЖИВЕЛИ И ПРЕЖИВЕЛИ.


ЈОВАН ШЕКАРИЋ




Коментари

22.06.2017 u 15:18 Kuku рече:

Ovo dnevnik...

0 0 Одговори на коментар
18.06.2017 u 05:59 Dragan Lazović рече:

Nije loša priča. Malo je preobimna, a da je neko malo sredio i lektorisao, bila bi još lepša!

0 0
18.06.2017 u 10:33 Уредник рече:

Увек преносимо читаоце искључиво у целости, не лекторишемо и мењамо.

2 0
Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане


И када дође до расправе нека су Вам речи благе, а докази јаки!

Патријарх Павле

Prodajni šop u Prokuplju ,

ul. Ratka Pavlovića 25,

062 254 073 i 027 210 033




Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

E-mail

info@prokupljenadlanu.rs

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Менаџер

+381 (0)65 84 22 792
menadzer@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи