Kaže se da je u vinu istina, a kada nam doktor medicine naglasi da je domaće i lek koji u umerenim količinama dobro dođe našem organizmu, onda je to ta istina koja se pominje u izreci! Ono je i tradicija, simbol vere, ljubavi i pažljivog odnosa prema prirodi. Otprilike tako svoj vinograd i vino doživljava doktor medicine Vladica Mišković (37) iz Prokuplja koji je sa bratom Nebojšem (46) i bratancem Davidom (18) nastavio tradiciju dede, obrađuje vinograd, proizvodi vino. I sve stiže, da bude doktor,neguje vinograd i proizvodi prirodno vino.

-Najvažnije je strogo voditi računa da je sve prirodno, jer jedino tako može da se dobije kvalitetan proizvod. Mi smo majstoriju nasledili i ljubomorno je čuvamo. Doduše, unosimo novine, ali s obzirom da je moj brat tehnolog i dobro poznaje tu sferu, sve je kompletno prirodno- kaže Vladica.

Koliko vole svoju dedovinu pokazuje i to da pored svih obaveza stižu i to da odrade. Vladica koji je pre devet godina završio medicinu, prošetao se po mnogim zdravstvenim službama a poslednje četiri godine je na dijalizi kao lekar, gotovo svakodnevno obilazi svoje imanje i neguje ga.

- Ponekad je zaista teško sve uklopiti. Na prvom mestu su mi pacijenti, kojima želim maksimalno da se posvetim. Istovremeno ne zapostavljam porodicu, ni dedovinu. Tih 25 ara vinograda su moja ljubav i njima se uvek iznova vraćam- priznajem nam doktor.

On naglašava da vinograd obrađuju sa minimalnim preparatima uz maksimalnu poštedu od pesticida, po programu diplomiranog inžinjera Zorana Momčilovića. To znači da je potreban maksimalni trud da bi se dobilo u proseku 3. 000 kilograma grožđa. U njihovom vinogradu je autohtona sorta „prokupac“ i poal roda utroše za proizvodnju vina.

Kako kažu braća Miškovići, proces je dug, ali se isplati.

- Dobijemo čisto, zdravo vino, koje je za naše potrebe i dajemo kao poklon prijateljima. Vino je najbolje kada odstoji, ali kod nas ne dočeka da ostari- pola u šali dodaje na bartovljevo objašnjenje Nebojša.

I dok sa ponosom pokazuju svoj proizvod u vinskom kućnom podrumu koji nosi porodično ime, sipaju i nama da probamo.

- Jedna čaša dnevno domaćeg vina je pravi kardiotik, odnosno pojačava rad srca, čisti krvne sudove, poboljašava cirkulaciju. To je zaista lek, ali samo kada se pije u malim količinama. Drago mi je što sam sa bratom uspeo da održim tradiciju i da je još unapredim. David je naša svetla tačka i kako se sad pokazuje, biće dobar vinar – kaže kroz osmeh Vladica, koji je lekar kojeg pacijenti sa dijalize na sva usta hvale.

I tako je od dolaska porodice Mišković na ovim prostorima sa dede Ljubomira, oca Dušana, sinova Vladice i Nebojše ova tradicija polako došla do četvrtog kolena čiji je predstavnik David. On je još uvek „učenik“ ali u budućnosti kako stoje stvari biće vrsan vinogradar i vinadžija.

I da se vratimo na početak priče.... Sigurno da je vino koje je došlo iz ruku doktora lek, jer u ovom slučaju spojile su se dve oblasti i nauka i poljoprivreda. I ima vremena za sve, a nesebično darivanje i života i vina, lečenje i poštovanje pacijenta, ovog čoveka obeležilo je u čitavom gradu. Kao i svaki human čovek i on živi u senci, radi i nesebično daje sebe drugima.

PORODIČNO JEDINSTVO

Ono što svakako čini posebnim ovu priču je činjenica da braća sav posao rade zajedno, harmonično i jedinstveno. Svađe nema, već kada ko stigne, obavlja posao. Najčešće su zajedno, ali dešava se da zbog obaveza jednog ili drugog, ponekad sve odradi jedan.

- Moj lekarski posao je na prvom mestu i to Nebojša razume. lepo se dogovorimo. Znate, vinograd mora bukvalno svakodnevno da se neguje, jer jedino tako može da da rod- kaže Vladica.