Prokuplje na dlanu

Мој угао

ДУГУЈЕМ СТРАДАЛИМА ДА СЕ БОРИМ ПРОТИВ НАТО



Објављено: 24.03.2018 u 09:42 | Аутор: Biljana Roganović 2 коментар(a) ДУГУЈЕМ СТРАДАЛИМА ДА СЕ БОРИМ ПРОТИВ НАТО
Зграрише...фото:ало.рс

Осећам неку потребу да због погинулих другова и нечег ,,изнутра “, напишем шта се догодило тог 24 марта, и како сам ја то доживео.


Куршумлија, мобилизација у току. Старешина у 354. бригади, дужност заменик начелника безбедности. Мобилисали смо део јединице, 1. вод моје чете војне полиције. ( Зоки, Мишко, Красић, Аца, Миле, ….) Са п.пук Милићем из 3. армије радим у подземном склоништу 3 армије. Спремамо се да вечерамо. Ваздушна опасност, после ћемо. Након престанка сирена одлазим да обиђем моје војне полицајце, који су у склоништу од ферт гредица ,,код сена”. У склоништу сам са мојим борцима кад почињу да падају томахавке, иако у том тренутки то не знамо. Полазим са два борца да видим о чему се ради, остале остављам у склоништу. Са мном полазе резервисти пор. Александар Савић и војник Милош Радовановић – Мишко.


На самом излазу из ауто парка потмули звук авиона, шиштање авио бомби, и тишина. Знам падају на нас. Гурам ову двојицу, и сам се бацам на земљу. Не стижем до земље, бомба је бржа, баца ме неколико метара, ударам главом у стабло бора. Остајем свестан, лежим на леђима. Светлост експлозије потпуно осветљава небо. Секунде трају као минути, нема страха, гледам, и чекам да видим дали ће покидано стабло бора пасти на мој стомак, не покушавам да се склоним. И није, пада неколико центиметара даље.


Бомбе падају, покушавам да се вратим у склониште. Ускачем у кратер на самој раскрсници, који је и данас ту попуњен земљом. Милош иде замном. То нас спасава, јер следећа бомба погађа магацин на неколико метара од нас. Настављамо ка склоништу. Опет бомба, бласт експлозије ме баца преко високе ограде са бодљикавом жицом према Марковићу. Већ почињем да их псујем, као да само мене траже и јуре . Настављам даље, опет фијук бомбе, и тишина. Бацам се у вододерину, и нешто тешко ме удара у леђа, прекрива ме земља. Следеће мисли ми пролазе кроз главу. Погинух. Значи то је то. Нисам ни први, ни последњи. Даће бог да ми Александра ( 7 година) и Божидар ( 5 ) преживе рат. Брат Златан диверзант у 52. ИДЧ на албанској граници, деце нема, преживеће ваљда.


Нисам веровао да ћу погинути, нико од наших није. А били су у сваком рату и свим устанцима, прошли Албанију, ваљда нека судбина. Остајем без ваздуха. Како? Шта ће мртвом ваздух. Нешто се помера и некако израњам из земље, и удишем. Поново међу живима. Невероватан осећај.То тешко, што ме је ударило у леђа није био гелер, био је наш Мишко. Како ми рече: ,,Шефе ја за тобом увек и свугде”. Шалили су се са нама касније Тито имао Лукса, а ја Мишка. Отресамо земљу, колико толико, и долазимо до склоништа. Већина остале војске је већ напустила касарну, чује се неко напољу, како каже да је погођено склониште и да има мртвих и рањених.


После неколико минута наређујем да пар њих да крену са мном, а осталима наређујем да се изместе на једну локацију поред касарне и чекају даља наређења. Мом резервисти Милету Ђорђевићу са мобилисаним транспортером наређујем да превози рањенике до болнице, а ја са осталима помажем на извлачењу рањеника, и мртвих из склоништа, које је дубоко под земљом. Неколико томахавки је пало једна за другом, и пробијено је неколико метара армираног бетона. Покидане инсталације од грејања из којих иде вода, и они живи ће се подавити, ако не делујемо брзо.


Извлачимо п.пук. Милића рањеног, и остале мртве и рањене, црне од гарежи и бласта. Размишљам, спасило ме је то што сам отишао да обиђем моје борце, и ја бих био у склоништу. Санитетима и приватним возилима шаљемо их у болницу. Морам рећи да је један који је сам дошао, и својим колима превозио рањене био Гаре, власник хотела у Пролому, свака му част. Након тога стиже наређење од команде обезбедити касарну а остатак да напустити касарну, збор у 07.00. Наређено, урађено.


Повлачим људе поред школе Дринка Павловић у улаз у подрум, испод једне настрешнице, ако буду касетне да више људи сачувам. Већ не могу више сам да ходам, помажу ми. Позивају нас и одлазимо у кућу преко пута, у подрум. Кућа др Ивића. Ту ми дају неке таблете, и чај који и сад памтим. Хоће да ме воде у болницу, одбијам. Јављам се телефоном мојима у Спанце. Не верују да сам ја. Јавили су им да је неко видео како гинем од бомбе. Једва их убедих да сам ја. Идемо у Јовин стан, да се пресвучем, цео сам у блату и земљи, хладно. Сећам се да нисам могао сам ни до купатила. На једну ногу не могу да стојим, а друга плава од подлива. Сутра се рат наставио. Она два човека који су летели са мном од бомби умрли су у међувремену. Млади, од срца, или од бомби. Пор Александар Савић к-дир 1. вода ЧВП, сваки задатак извршио, живео на Пепељевцу, виљушкариста у Копаонику и Милош Радовановић- Мишко радник општине.


Још један догађај ми је дубоко урезан у сећање, бомбардовање Мердара касетним и другим бомбама и то на ускрс. Мала Бојана Тошовић, 10 месеци, мртва у научју мртвог оца, али о томе ћу тада.


Једино ја и даље жив, судбина ваљда. Али док будем жив борићу се против зла и неправде, НАТО пакта.
Дугујем им! Не замерите што сам такав.



Звездан Ристић
354 пбр.
Приштински Корпус



Извор: Куршумлија без цензуре




Коментари

25.03.2018 u 11:37 milica рече:

Знам да би хтели да баце нас на колена, та косовска гамад што Србију је продала, плакале су мајке, јецала ду деца Космет није модеран ма нека грува Цеца! Еулекс и кфор, ућк и дрон, падамо на под, он се рукује са њом, преговори, Брисел, Тачи и екипа, крвави пир ко за Кошаре да пита? Добра је кинта за западног дебила, правда за гробаре и 240 дина, пораз над поразима харадинај снима, поздрав из Париза демократија је жива. Јариње, Србија, Митровица, Призрен, Гњилане, Приштина на моју земљу идем, Дечани, Пећ, Витина ил' Беч, Сам бираш Србине ту Лазареву реч! Рефрен: Моја земљо рођена, српском звездом вођена, Улице твоје све су тихе зато почуј наше крике, Моја земљо једина, Чувам те у недрима, Само желим да те спасем, Зато почуј наше гласе. Пушташ да о нама сере хибридна нација Која има мање година него наша Грачаница Срушили нам земљу, сваки камен до темеља, а за Париз и Брисел кажу јебена неправда, 78 дана тресла нам се земља, Милосрдни анђео а гинула су наша деца, Тад сам био само дете, ал још памтим све те сцене, бежање из кућа, страх, бомбе и сирене, Куда иде ова земља, ја не смем ни да гледам, Стално тражимо решења тамо где их нема и не могу да верујем да идемо у НАТО, Меркелова каже образ упрљајте блатом, Дедови су гинули да би ви пишали уз ветар, Причате о Косову а продали сте сваки метар, Никад нећу бити део западног система све док ме служи дух и Православна вера Рефрен Борац сам за права, Зови ме Мендела Нелсон, Немаштина и беда сви живимо под стресом, Вукови смо гладни, кидам кад осетим месо, Нећу да ми сутра дете буде клошар с' факултетом, Буди ме мајко кад прође све, Плашим се мајко, бојим се, Кренуо је бунтовно, не сме да стане, Гриземо јако као пиране, 18 година у беди, исто толико патње, Због капуљаче на глави керови ме прате, У говнима до гуше, Пред моћнима сви пузе, Ми смо земља славних витезова ратника, Нато баца сенку, страна анархија, Реци све што мислиш, то је телепатија, Не дам да ми газе земљу, не дам да ми руше моје, Ушао сам на бит, као на бојно поље Стеван Синђелић, као у Барутану, Само чујеш бум бум, као у Вијетнаму https://www.youtube.com/watch?v=YYeidt2o3og

5 0 Одговори на коментар
24.03.2018 u 21:31 prokuplje рече:

NATO zlocinac.

4 0 Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане




Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

E-mail

info@prokupljenadlanu.rs

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Менаџер

+381 (0)65 84 22 792
menadzer@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи