Prokuplje na dlanu

Мој угао

ЈЕСМО ЛИ ХРАБРИ ?



Објављено: 13.08.2018 u 23:20 | Аутор: Biljana Roganović 0 коментар(a) ЈЕСМО ЛИ ХРАБРИ ?
Можемо ако желимо, фото:илустрација

Колико смо храбри ?Али храбри искрено , хумано , не храбри из страха .

У дружењу , пријатељству , везама ...

Квалитет везе је битан .

Било да је реч о форми : пријатељства , забављања , или заједничког живота , или брака .

Њу треба неговати , у њу стално улагати труд , спонтано ; без неких вештачких напора ( ту мислим на модеран тренд , пратећи савете couch- ера – тренера.. Ипак , хвала им на саветима на којима зарађују , али , када би заиста имали решења за сваку ситуацију ; ипак ..индивидуалност се не поклапа са шаблоном )..

Дела су битна . Мислим на : дела , поступке , понашања , којима : показујемо и уверавамо и доказујемо релацијском партнеру да ми постојимо . И може да буде дело . Како је Жарко Лаушевић рекао : „ Ако волиш некога , реци му то , јер срце може бити сломљено и речима које се не изговоре „ .

Чему штеђење себе према некоме ко нам прија ? Таква енергија се дели ; деоба је то , једина која не уситњава , напротив ; она умножава .

Има нажалост и оних неквалитетних веза , у којима се пати .

Прећуткивање : мишљења , осећања и било који вид резерве сматрам поступком неискрености .Може бити оправдано , једино у контексту толеранције , или недовољне сигурности , док не уверимо себе или разуверимо , док не учврстимо став .

Многи остају у релацијама или вези иако оне(везе) , (релација )није квалитетна. Квалитет везе оцењујемо по томе колико смо срећни .

Многи трагају за тим и услед недостатка , и искрене , реалне , самокритичне процене остају соло .И јесте боље бити сам него с било ким .

За то је потребно бити храбар .

Зашто трошити живот у незадовољству , неиспуњен бити ?

Многи остају у пријатељској вези или браку са особом која није оно што им треба , која им не прија ,коју чак и не воле , да не кажем несрећни ( што и јесу , јер нису срећни ; већ су ушушкани у том „ комфору“ заједништва , припадности ).Остају јер су кукавице .Нису способни да буду самостални , да функционишу сами( свакако сретнији , логичан закључак , јер су несрећни у тој релацији , вези ) . Тако пристају својевољно да остају у том заједништву , које им је нека врста базе , нечег за шта морају да се држе како би имали сигурност у себе . Тако им је лакше да иду , гмижу кроз живот , да „сјаје „ у трулом заједништву док не угњиле ; шлепајући се у купеима „бизнис „ класе , зарад света , зарад мишљења „света „ : родбине , пријатеља ,непријатеља којих можда ускоро и не буде у њиховом окружењу , који ће нестати на овај или онај начин из њихових живота , а због којих су себе убедили да је боље , прихватљивије трпети незадовољство ; или чак свесни пристати и живети такав свакако изабрани живот , у најглупљем примеру кукавичлука и несигурности , да би имали с ким ( да оду на кафу , журку ,славу , весеље ... у друштву, или пару , пред светом ) . Ти људи су егоисти , кукавице ; мисле само о свом комфору , о својој енергији , свом осећају среће или из другог угла гледано несреће ... и пријају им само особе које им повлађују потхрањују им его , са којима могу да успоставе релацију где они могу да доминирају , да држе конце у својим рукама , било наглашено или ненаглашено , али у сваком случају њима у корист и прилог за личну , саможиву , лукаво стечену и одрживу угодност ..или...како сам већ навела, из другог угла гледано , они су жртве свог кукавичлука .

Питам се , колико је тешко живети такав живот ? Мучити себе да постоји нешто што није оно у чему смо сретни , стално трошити енергију на опрез или напоре са пријатељима који нам нису пријатељи , са партнерима који нам нису то заправо , бар не духовно ... Са телом , физички бити присутан са особом која у том издању прихвата таквог квази партнера ,који јој сервира себе таквог , са уверењем и планом и допустим да га познаје , такву је редовно виђа , константно у том једном „идеалном „ мирном , фином , културном издању ; мозда чак и са мишљу да има контролу над њом (особом) ...да има поверења..

Искреност ништа не кошта..иако многи кажу супротно ; да нас може чак и упропастити .

Не , сматрам да истину дугујемо превасходно Господу ( ко верује у Господа) , па себи ; а и другима .

Отворено срце не да разуму да га води , зато је јунака данас мало .



Марија Аранђеловић Ромбис



Коментари

Нема коментара. Будите Ви први који ће оставити коментар.


Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане


Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

E-mail

info@prokupljenadlanu.rs

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Менаџер

+381 (0)65 84 22 792
menadzer@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи