Prokuplje na dlanu

Мој угао

КАКО ЈЕ ОБОГАЉЕН БЛАЧКИ БУЏЕТ?



Објављено: 03.03.2018 u 10:08 | Аутор: Biljana Roganović 2 коментар(a) КАКО ЈЕ ОБОГАЉЕН БЛАЧКИ БУЏЕТ?
Милосављевић о Блацу, фото:Прокупље на длану,архива

(Или како су Блачани промесечарили најбоље буџетске године?)



Oсећајући обавезу, у ситуацији када је стање јавних финансија Општине Блаце у катастрофалном стању, а то свима добро познато, с позиције одговорног грађанина, који се у целој првој деценији овог века (по)бринуо да консолидује буџет Општине Блаце, који фактички пре тога није нити постојао, понајвећма због обективних разлога (рат, санкције, и сличне недаће које је Милошевићев режим проузроковао), или у бољем случају био мало битан, да у овом ауторском раду забринутој јавности, односно добронамерном грађанину блачког краја (или одговорном пореском обвезнику) укажем шта се то дешавало у претходном периоду, те изнесем своје закључке изведене из ваљаних чињеничних премиса. Али ово, не стога и зато, што као неки фрустрирани појединици чине паушално и злонамерно, јер су противу личности који су довели до такве буџетске ситуације у Блацу (и свега другог што она јасно – проузроковати мора!), и не (само) зато што сам у претходном периоду локалној власти био бескомпромисни ривал у политичком животу и изборима, а поготово што сам се и континуирано, аргументовано, противио посвемашњим „подухватима“, те власти, за које се из „авиона“ могло видети да су само „фасада“ за неке друге „акције“ власти, и да ће довести до фактичког краха буџета, иако Блаце приходује највише нов(а)ца икада. Стога, а у наставку желим да изнесем реалне фактичке чињенице, и непристрасан и из њих уверљив став о истим.

Запањујућа је чињеница да су буџетски приходи Општине Блаце у овој деценији, изненада дуплирани, почев од јесени 2011.године, (заслугом Млађана Динкића, који је контролисао Министарство финансија, јачајући своје „Уједињене регионе Србије – УРС!), а ипак је Блаце, буџетску 2015.годину завршило први пут у политичкој историји са стварним и формалним дефицитом (мањком, или већом потрошњом у односу на приходе), од чак више од 37 милиона рсд (да би исти 2016.године увећан још за 43 милиона), а средином 2017.године, кумулиран на 88 милиона, а свакако ћемо видети како ће и колико у завршном рачуну бити приказан на крају 2017.године, као времену до ког ова анализа узима временски оквир, али нема сумње да је та динамика настављена.

Ова чињеница још је гротескнија, ако се зна да су наредбодавци буџета (припадници, иначе као што знамо: СНС-а), од средине 2014.године, када су преузели „судбину“ Блаца [sic!?], добили у „мираз“ више од 81 милион рсд, који је због јаловости и неефикасности претходне администрасције, ради реализације ипак добро постављених буџетских приоритета у инфраструктури, остао „тезаурисан“. Дакле, од тада па до краја 2017.године, локална СНС власт имала је на располагању тачно 1,25 милијарди (или дванаест пута по 100 милиона, плус још 50 милиона рсд), или дневно на располагању по милион, или тачније (ако се као што се мора изузму нерадни дани), дневно у просеку трошила више од 1,4 милиона рсд!

Све ово није било довољно да покрије буџетске обавезе према корисницима буџета, добављачима, већ је морала да „произведе“ мањак, као ниједна управа пре ње (па чак нити она у најтеже, тзв. Милошевићево време!). На страну и чињенице које не могу бити спорне нити за локалне режимске гласноговорнике, да у међувремену ништа на пољу испуњавања буџетских обавеза по основу капиталних и стратешких инфраструктурних, није било. Нити од оних мегаломанских, нерационалних захвата власти, хвала Богу (да није било): од (ре)оснивања Дирекције за урбанизам; Дирекције за пољопривреду; првог банкарског задуживања у историји Блаца за куповину хотела; поделе садница шљива; преформулисања „Нирване“; оснивања туристичке организације; карикатуралног пројеката блачког базена...

Дакле, имајући у виду ситуацију, посебно да од почетка 2014.године, главни изворни приход општина постаје порез на непокретности (који је грађанима знатно увећан!), те посебно дисциплинованост Блачана у плаћању обавеза, у односу на околину, за „производњу“ мањка у буџету, потребан је био несношљив волунтаризам, необузданост и некомплетност локалних политичких челника, посебно игнорисање друштвене јавности и неспорно, по схватању аутора посебно стручне администрације у овом делу општинске управе, коју не спорим.

Управо ће ова моја скромна анализа покушати да дâ одговор на питање: како се могло десити да напредњаци у Блацу, иако углавном у тазе промењеним дресовима, баш као и њихов нови предводник – тада народни посланик Јозић Зоран, заједно с (Крстовићевом) „миразовином“, спискају тих укупно милијарду и четврт рсд, што је више од збирног износа буџета Блаца у целој првој деценији овог века (2001. – 2010.год), заједно с познатим наменским трансфером за резервисте (2008.год), од 142 милиона, а да нису решили нити један круцијални (стратешки) или развојни проблем блачког краја, а свакако не испуњавајући планове из буџета који су стално развлачили у следећу буџетску годину, док се не заборави да је и био део неког претходног плана.

За реализацију овог подухвата, јасно, било је потребно да се најпре изврши деструкција највишег органа власти по Статуту Општине: скупштине Општине, која усваја буџет, па је најпре „избачена“ из јединог природног седишта – седишта Општине у ходнику једне зграде; доцније укинути и тв снимци с исте; отимани мандати одборницима и смењивани спикери нечувеним безобразлуком скупштинске већине, која је у међувремену мењана ad hoc попут „циганин коња“, а све да би се од случаја до случаја, али непрекидно мењале одлуке о буџету, односно практично легализовала потрошња председника из претходних неколико месеци, па је у том смислу у овом периоду донето равно 15 буџетских одлука, или у просеку на свака три месеца по једна, што је вероватно рекорд у Србији. Онда, јасно, не чуди, да буџет и није могао да подржи блачку реномирану привреду, подстакне пољопривреду, реално омогући запошљавање младих и напредних појединаца, повећа плате у јавном сектору, које су практично исте, као на почетку ове деценије...

Уместо, једино ових нужних приоритета, носиоца власти у овом декадентном периоду блачке историје, (буџетске) паре блачких пореских обвезника (по)трошене су за нестратешки и за дугорочно, потпуно небитне, кобајаги – мегаломанске пројекте, или упропашћене на класичну буџетску потрошњу, понајвећма ради, куповине политичке подршке, а пошто су у средини анализираног периода били и избори куповином гласова, тј.избора; фактичким извлачењем новца који су, ради приоритета власти преусмеравани у те намене, понављам опет, потпуним игнорисањем струке и стварних потреба пореских обвезника, и нечувеним волунтаризмом. Ево неколико упечатљивих примера:

а) знатним и непримереним повећањем издатака Основној и Средњој школи, иако су исте у односу на упоредни период „изгубиле“ 12% (Основна) или 16% (Средња), па је Основној школи уместо рекордних 16 милиона, колико је добијала 2011.године годишње у овом периоду у просеку давано преко 23 милиона, без урачунавања специјалних интервенција током године; а Средњој школи уместо највише 4,2 милиона, колико је добијала (2011.год), у испитаном периоду добијала више него дупло – у просеку 10,5 милиона годишње!

б) Дом здравља, према коме буџет нема велике системске обавезе (финансиран из Републике), иако је током 2011. – 2012.године, дотиран из буџета само 1,5 милион, за време, предмет наше анализе, добио бар 32 милиона рсд;

в) Иако је „Нирвана“ с индиректним дотацијама из буџета још пре почетка испитаног периода (2013.год), имала чак 5 милиона рсд, већ је 2015.године догурала на 13,2 милиона буџетских пара, а потом је тенденција настављена, вероватно као награда за промењен назив (фирма) исте;

г) додељивањем непримерених „апанажа“ властитим функционерима, одобравањем трошкова за обнашање власти, па је за накнаде функционерима, заједно с репрезентацијом трошено годишње по 10 милиона рсд, док је овај трошак буџет Општине Блаце 2010.године, „коштао“ само 2,8 милиона. Како Закон о буџетском систему није дозвољавао даљи трошак за ову намену, због даљег екстремног нарастања трошка за „даривање“ чланова и присталица, током избора (по Марфијевом закону: „кад ефикасна бирократија дође до неког новог извора прихода увек се стара да главнину средстава усмери на унапређење сопствене ефикасности“!), увођењем апропријације „(псеудо) стручне услуге“, за коју је потрошено 10 милиона, 2017.године. Коначно, председник Општине је за репрезентацију у овом периоду трошио најмање по 800 хиљада рсд, а заменику председника Општине (2015.год), је исплаћена штета што није кориситио годишњи одмор, а то му нико није могао (за)бранити – 275 хиљада рсд.

д) до периода наше анализе тзв. „Геронтодомаћице“ нису финансиране из буџета Општине Блаце, а у овом периоду из буџета је за њихово функционисање (углавном плате) потрошено најмање 27 милиона рсд;

Посебно изненађује да носиоци власти нису поштовали буџетско максимализирање трошка за плате у јавном сектору „проваљивањем“ броја запослених на одређено време (10%) скоро код свих буџетских корисника, као што смо видели, изврдавањем овог трошка и прерасподелом на друге апропријације, коју свака реална ревизија буџета не може игнорисати. Ово за последицу мора имати да дође до (ако већ није!), кашњења плата корисника буџета, односно смањења броја исплата у једној буџетској години.

ђ) Лошу политику претходне локалне управе (2012. – 2014.године), везану за екстремна издвајања за спорт, не само да је наставила, већ га је предимензионирала локална власт, издвајањем за наведени период чак 50 милиона, а у ову цифру нису рачуната издвајања за шах, који у ужем смислу и не спада у спорт, мада се за њега великодушно издвајало, нити издвајање за рукометни турнир (2016.године издвојено чак 700 хиљада рсд), иако се исти практично још од 2011.године, одржава у „тајности“, а колико до „јуче“ на њему је побеђивао и важећи првак Европе – скопски Вардар (2009. – 2010.год)! Поред овога, стоји и чињеница да спортска инфраструктура није била запуштенија од данас. Иначе, једна анализа УГ „Упознај себе“ из Блаца, још 2015.године, показала је да је издвајање из буџета за спорт у околини у односу на суседне сличне општине дупло веће (Блаце 4,51 % у буџету, а Куршумлија – 2,24%), али доцније је ова тенденција ескалирала, па нико и није покушао да дâ одговоре из наведене анализе, и то: (1) где заправо иде део средстава које је немогуће потрошити наменски – јер нема где и коме? и (2) којим корисницима буџета и грађанима су заправо умањена средства из буџета због прекомерне подршке у спорту?

Декадентни карактер локалне власти у овом периоду (2014. – 2017.), зар насупрот овоме не показује и доказује, управо маћехински однос исте према инфраструктури, која је била највећа буџетска „жртва“, по схватању аутора ове анализе, јер је иста потпуно багателисана, пошто не само да није (г)рађена, већ је и постојећа застарела, те ће се обавезе следећих власти симплифицирати, а познато је да су захтеви просечног грађанина у овом делу најчешћи, ваљда зато што њиховом квалитету живота и условима за рад понајвише доприносе.

Локална библиотека, иако је 2014.године, добијала је солидних 250 хиљада рсд за куповину књига, у овом периоду без обзира на утврђене буџетске обавезе у буџетском плану, а тек пошто је дошло до промене пословође ове установе, без обзира што не испуњава законске услове за именовање, добила је тек 2017.године, тек 120 хиљада рсд.

Редовно хвалисање власти је знатно повећала тзв.аграрни буџет нема оправдања, јер је исти повећан управо онолико колико су у односу на 2010.године повећани буџетски приходи (али) само ако се има у виду 2015. – 2016.год.), али ако се мора имати у виду да су средства из истог дељена по буразерском критеријуму, до тога да је и председник блачке општине (2016.) добио средства за развој пољопривреде, иако је то, јасно, не само сукоб интереса већ и неукусно, онда тај буџетски новац и није претегао у корист оних које стварно треба подржати.

По процени аутора друштвени производ у блачком крају, због њеног превасходног аграрног карактера, пао је у прошлој години скоро за 20% (у Србији увећан за 1,8%) због познатих непогода, па је за одрживост истог развоја у следећем периоду било нужно (ванредно) сагледати најпогођеније делове (воћари) буџетском инјекцијом, технички кроз ребаланс. Међутим, њега не само да није било, већ планираних 20 милиона рсд за субвенције током 2017.године, противзаконито нису потрошене (а морало се, јер је буџетски приход надмашивао план за неколико милиона!), па је потрошено једва више 50% буџета за аграр. Ово није само супротно одлуци о буџету, већ и здравом разуму, јер оваквим ставом (пољо)привреда не само да се не поспешује, што је обавеза по слову закона, већ се дестабилизује, пошто власт ваљда делује у складу с природом (а да би се било у „моди“!), па пошто је природа „издала“ земљораднике и аграр протекле године, што не би исто урадила и наша локална власт!?!

Већ смо спорадично наводили о каквом се „мешетарењу“, која нема никакве везе са буџетирањем радило, да би само од случаја до случаја извлачили паре из локалног буџета. Да волунтаризам и безакоње нису имали мере, нека покаже овај пример: у првобитном буџету за 2016.годину није уопште планиран буџетски расход „специјализоване услуге“, да би променом наредбодаваца буџета у мају 2016.године, изненада током године „изникла“ наводно за потребе манифестација. Скупштинска већина је за ову апропријацију одобрила чак 6,7 милиона рсд (ваљда за певаљку Цецу и солисту Здравка Чолића пошто је запело око спонзора, који су се два – три месеца раније, исцрпели око избора, али и за незабележене свакојаке крканлуке и теревенке после избора), претходно им из буџетске резерве одобривши још 1,5 милион рсд. За исту врсту услуге „Нирвани“ (већ преименованој у „Блаце“) је одобрено скоро 3 милиона рсд, некако у исто време и на сличан начин.

Стање у ЈКП (популарном „Комуналном“) није тема овог рада, али ваља назначити да је из буџета општине у протеклом периоду кроз фактичке дотације (плаћање услуга корисника буџета које не почивају на комерцијалној основи) повећана у односу на период у поређењу за 20% и поред углављивања монополске позиције од стране СО-е Блаце, ексклузивним правом на делатности које ЈКП обавља, које плаћа локални буџет, као изума наших локалних челника још од 2014.године, а задњих неколико година, по први пут у историји и формално је морало да искаже губитке, који се кумулирају. С обзиром на квалитет услуга и некоњуктурност „Комуналног“ овакви буџетски издаци, практично су непродуктиван трошак буџета, јер не побољшавају квалитет живота грађана који за њих управо издвајају новац. Иначе, за протекле три године из буџета општине, није потрошио на име побољшавања квалитета водоснабдевања („Церовица“, „Придворица“), практично ништа, а како то није учинио нити оператер, иако је у обавези из цена услуге (цена у воде у Блацу и селима је управо рекордна у овом делу Србије, нелогично повећана у јесен 2016.године) усмерен на инвестиције, јасно је, каква је ситуација на тржишту услуга у односу на претходни период (од 2003. – 2010.) када је изграђено десетак резервоара и једна нов водосистем; замењено 10 км водоводних цеви од акумулације до резервоара и укључено хиљаду нових корисника – грађана иу правних лица). Пад БДП прошле године посебно лоше се морало одразити на стање у „Комуналном“, због пада куповне моћи, а представници власти нису били овога свесни.

Треба ли коначно упозорити да локални буџет није у овом периоду подржао нити једну (!?) куповину непокретности за рачун општине, исплатама накнаде грађанима за оно што се планским актима раније већ одређено за опште добро, ради изградње улица, путева и друге стратешке пројекте, као што је то било када је буџет био дупло мањи (експропријација за улице у Блацу; земљиште за базен; поред Дома здравља: тзв. „Победина зграда“; за проширење локације за гробље, итд), па је за ову намену потрошено само пола милиона рсд, за читав период анализе.

Паре пореских обвезника (приходи) преливани су буџетским корисницима и удружењима грађана по принципу сладуњавог буразерства, на основу намештених конкурса (посебно без мере „Испруженој руци“), а посебно кршењем Закона о буџетском систему финансиране су обавезе Дома здравља према добављачима, или плате запослених (Основна школа, Спортски савез и Дом здравља). Свака реална и уверљива ревизија буџета у овом периоду мора првенствено за финансирање плата у индиректним буџетским корисницима удружењима грађана те разним, назови, стручним и(ли) специјализованим услугама (иако већ постоје упошљени који примају плате за ту врсту рада или активности) да (пр)оцени да је незаконито из буџета потрошено у периоду 2014. – 2017, на овај или онај начин најмање 25% средстава или око 3 милиона €, колико је и стварна штета нанета локалним јавним финансијама, односно нама грађанима за овај период. Волунтаризам и „пустошење“ буџета је ескалирало после маја 2016.године, променом наредбодавца, којем су већина скупштинских тинтара служиле само за легализацију већ (с)проведеног трошења буџетског новца. Управо такав modus operandi на делу је управо и док приводим крају овај ауторски рад, само што се сада на пример буџетски новац извлачи другим „каналима“, па је тако, тек основаној Туристичкој организацији, иако је тек у зачетку, одобрено да ове (2018.) потроши за разне стручне и(ли) административне услуге скоро чак 8 милиона рсд, управо колико је већ потрошено, брже-боље 2017.године!?

Стога, поред политичке (скуштинске) већине, те централе политичке организације – СНС, итекако одговорност за овак(в)о (буџетско) и генерално стање ствари, сносе и привредници блачке комуне, који су морали увидети такво стање у некој фази овог неславног пута, те учинити нешто да се исти заустави. Уосталом, они плаћају и највишу цену за наведено стање, без обзира да ли су тога свесни или не. О цени коју тек треба да плате, као најјачи порески обвезници, која сваког дана стиже на наплату не бих у овом раду, јер може бити предмет посебне анализе.

Аутор овог рада мора на крају да буде личан и да искрено искаже, да је био потпуно свестан своје одговорности и у време док је преузимао одговорност за дупло мањи буџет стално опхрван реалном могућношћу да сваког дана (знајући да се у политици преко ноћи све може изменити), те у руке тај исти буџет може (за)пасти и некоме који не може или неће схватити у суштини његов значај и одговорност за његово управљање и на тај начин била „извитоперена“ даља судбина Блаца, јер по мом схватању и насеља имају усуд као и појединци у њима. Мени познат „Закон идиотских ситуација“, који налаже да су исте могуће у начелу свуда, а најчешће и скоро неизбежне, у сваком друштву покаткад, али далеко учесталије у друштвима којима управљају најнекомпететнији, најнеспоснобнији и најпокваренији елементи тих друштава. То се реално десило, ево, у Блацу, без обзира што ће одговорни за то рећи да нису знали за тај „Закон“, али зар гравитациона сила не важи и за оне који чули за Њутна нити Закон гравитације?

Ако је овако, онда не чуди да се Блаце, уместо у градић у предворју европских вредности, каквим је карактерисан 2011.године, заметнуо у отужну паланачку буфонорију, за коју нико, па колико видимо, нити блачки реномирани привредници не хају много.


Графикон




Ауторски текст бившег председника Општине Блаце Небојше Милосављевића























Коментари

08.03.2018 u 19:55 "Što mu oči vide to ruke ne ostavljaju" рече:

Kad bi dali jos 100 Miliona tom vasem opancaru- dosljaku i njegovom bratu i bratiji (cija imena ne zelim da pomenem zbog probave) bilo bi im MALO. To ti je kao kuga, kao kancer i ako to zlo ne odstranite sto pre ugasili ste ga načisto.

9 0 Одговори на коментар
07.03.2018 u 23:39 bajkogovedo рече:

Nije tacno da blacki funkcioneri jedu po 3 porcije u kafanu, jedu po 2 a treca se spakuje da se ponese "za psa"

9 0 Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане


Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

E-mail

info@prokupljenadlanu.rs

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Менаџер

+381 (0)65 84 22 792
menadzer@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи