Prokuplje na dlanu

Мој угао

POHVALA PUBLICI


Објављено: 16.11.2016 u 08:23 | Аутор: Biljana Roganović 1 коменатар(a) POHVALA PUBLICI
Očima glumca...Foto:Varoško pozorište "Histrion"

Ili se osetiš volјeno i prihvaćeno ili ne. U tome je sva caka: u bilo čemu, bilo gde. I to osetiš istinski, iznutra. Nekad ti se može pričinjavati jedno ili drugo ali samo privremeno. Na kratko. A onda se suočiš sa istinom.

Umetnik, na primer – glumac, je osetlјiviji i ranjiviji i nije baš kao i svako drugo biće. Najpre, jer se on pred publikom potpuno ogoli, otvori i pruži sebe. On mora da učini prvi korak. Bez obzira o kojoj umetnosti se radi, dočeka ga ili muk i potpuna ravnodušnost ili nekakva reakcija, nekakav odgovor. Nekakva emocija. U prvom slučaju umetnik postaje sve smušeniji i nesigurniji i počinje da se gubi. U drugom, umetnik, na primer- glumac, dobija dodatnu motivaciju i energiju koja može da ga vine u neslućene visine kojima se ni sam nije mogao nadati.


Glumac je naročito zanimlјiva vrsta umetnika. Jer je prvi na udaru. I nema nikakvog opravdanja. Režiser uvek može reći da ga glumci nisu razumeli, da su pogrešno odigrali a i ne prima direktno refleksiju publike. Glumac izlazi i oseća tišinu na svojoj koži. On mora da popuni taj prostor od teksta preko režije do krajnjeg adresata. Bez ovog, poslednjeg u nizu, primaoca poruke, sve bi bilo besmisleno. Ali i on ima svoj stepen odgovornosti i obaveznog učešća. Nije ni on nevin ako cela stvar propadne. I on je ravnopravni deo sveukupne atmosfere u kojoj se delo odvija. Ukoliko je ON nezainteresovan, ravnodušan, zeva, gunđa, priča ili gricka semenke, glumac gubi osećaj za smisao svog postojanja. A onda se raspada njegov lik, scena beži pod nogama, tekst bledi u sećanju a ceo koncept povezivanja, spajanja i razmene toplote nepovratno propada.

Pisac je, na primer, u bolјem položaju. Prvo, on može da zamisli volјeno biće i da se samo njemu obraća. Da njemu piše i njemu okrene celokupan rad. Rizik je ovde minimalan. On, dakle, već ima simpatije primaoca poruke, baš ga briga za ostale koji će pročitati, a ako dobije negativan odgovor može da se pravi da ne zna. Najčešće se i pravi da ne zna i nastavlјa sa svojim ,,genijalnim delima''. Genijalnim samo za njega i tu, može biti, fiktivnu spodobu.

Kod glumca fikcije nema. Sve je stvarno, na korak ili dva. Eventualna volјena osoba je pretoplјena sa drugim u jedno jedinstveno biće koju mi zovemo prosto: publika. Odgovor publike je uvek spontan i neposredan, nema foliranja niti mogućnosti kupovine vremena u premišlјanju kako odreagovati. Sve je odmah i sad. I zato je brutalno iskreno.


Ovaj naširoki uvod trebao je predočiti sav strah i tremu koje drmaju binu pred svaku predstavu i pred svaki nastup. Trebao je posvedočiti koliki značaj u životu umetnika ima najobičnija reakcija iz publike, uzdah, smešak ili tiho lupanje srca. Ništa posebno. Nikakav preterani aplauz ili bravo. Niko ne traži prehranjivanje sujete već samo nežno lјudsko saosećanje. Makar i ne razumeli poruku. Otvorio sam ti se, otvori mi se... Otuđene lјude u urbanoj sredini u kojoj se ne da videti nebo, u kojoj brojni zidovi čine nepremostive prepreke za ostvarivanje međulјudskih odnosa, u kojoj nema topline i lјubavi, može ponovo zbližiti i humanizovati jedino umetničko delo. Ako ni toga nema, onda smo svi zaglavlјeni u svinjcu ili groblјu, svejedno.

Zato je prava, istinska, neizmerna sreća kada se umetnici i publika sretnu, prepoznaju pa još i prožimaju u kreiranju zajedničkog koncerta ili predstave, svejedno. I takvu radost stvaranja su podelili akteri predstave ,,Klaustrofobična komedija'' iz Varoškog pozorišta ,,Histrion'' sa svojim sugrađanima u ponedelјak, kad im vreme nije, 7. novembra tekuće godine. Čitav događaj odigrao se u amfiteatru Visoke polјoprivredno-prehrambene škole, u prostoru teskobnom za glumačke manevre ali samim tim u skladu sa porukom prestave. Pogađa se simbolika zaglavlјenosti čitavog naroda u jednoj, pa drugoj, pa trećoj državi, zaglavlјenosti koja će obeležiti generacije, koja će postati trajno vezana za naš identitet. Dok okolni narodi rastu i razvijaju se, mi šlajfujemo u mestu. I eto kako pozorište potkazuje život već samo tematikom. A da ne govorimo o liku Save Odžačara koga je više nego uspešno dočarao Mirolјub Mirović Facir, čoveka koji je večna metafora običnog, poštenog emotivca koji je narodu dao sve a zauzvrat dobio izdaju i sramotu. U početku je lako saživeti se s njim ali kako predstava odmiče i dođe do hamletovskog biti-ili-ne biti, teško je razumeti herojstvo nepristajanja na poluživot, život sa sramom u srcu, prezirom prema samom sebi. Ali zato je tu Teja Kraj, u tumačenju autora ovih redova, koji pravi truli kompromis, preživlјava ali ne dopušta mogućnost da se pomeša sa zlikovcima i radije bira ludilo, totalno povlačenje u sebe i samoću. Totalitarni režimi koji su protutnjali ovim prostorima oličeni su u likovima Jagoša Kraja, arhetipskog Kaina, koga je maestralno odigrao Nebojša Milosavlјević Jumba i Vuletu milicioneru u znalačkom i rutinskom izvođenju Jugoslava Jovanovića. Veselu Kraj, čehovlјevski obojenu u crninu tumačila je Dijana Radosavlјević a lepotu,nežnost i nevinost sveta u liku balerine Nine Herbert oslikala je Nina Stojanović. Reditelј iz čije mašte je iznikao ovaj svet, Zoran Cvetković, potrudio se da nam i bukvalno dokaže da je pozorište mnogo više od dramskog teksta koreografijom i baletskim nastupom Aleksandra Šćekića i muzičkom minijaturom violiniste Ignjata Jovanovića.


Ali ipak čini se da je te prohladne novembarske noći glavnu ulogu odigrala prokupačka publika, njena prisutnost se osećala od prvih trenutaka, da bi se učešće pojačavalo kako je predstava odmicala. Sa raznih krajeva sale dopirali su uzdasi, smeh, aplauzi. Te novembarske noći, u tom malom teskobnom prostoru, bili smo zajedno...Suočeni sa sobom, prepoznali se u genijalnom tekstu Dušana Kovačevića i zajedno ga izneli do kraja. Putovali kroz jedan san i odsanjali ga taman za jedan ram koji će imati počasno mesto u galeriji sećanja. A ko zna, možda nas podstakne da se probudimo u bolјoj državi u kojoj se lepota i dobrota gaje i podržavaju.


P.S.

U oblasti umetnosti, dakle ne računajući Hrista, samo Hamlet i Romeo znaju o čemu pričaju, ostali buncaju. Zato se ova dvojica slušaju otvorenih i ušiju i usta a za ostale nije uopšte važno da li ćemo ih čuti. Jedino nam ova dvojica pomažu da upoznamo sebe. Jer nam govore sirovu egzistenciju u svom supstratu, osnovi. Da li ćemo se povinovati znači da li ćemo ikad uspeti razumeti sebe. A ne razumeti sebe čitav vek...odveć skupo i luksuzno. Sve nas na kraju čeka isto pitanje: u šta si potraćio život? Ako nisi upoznao čak ni sebe...



Daniel Jovanović




Коментари

16.11.2016 u 20:21 Nina рече:

Kakvo briljantno poniranje u svet publike i glumaca. Sve cestitke autoru ovog teksta. Majstorski.

1 0 Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане


И када дође до расправе нека су Вам речи благе, а докази јаки!

Патријарх Павле

Prodajni šop u Prokuplju ,

ul. Ratka Pavlovića 25,

062 254 073 i 027 210 033




Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

E-mail

info@prokupljenadlanu.rs

Уредник

+381 62 88 24 243
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Менаџер

+381 65 84 22 792
menadzer@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи