Иако је прошло два месеца од мистериозне смрти младића у Дому за смештај одраслих лица ометених у развоју у блачком селу Трбуње, који је у прокупачку болницу примљен са телесном температуром од свега 27 степена и масницама по рукама и ногама, надлежни ћуте и нико до новинара за сада није добио дозволу да обиђе Дом. Иако смо се у више наврата обраћали надлежнима у дому, као и Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања које је надлежно, сви ћуте.

Тек након употних покушаја крајем прошле недеље добили смо одговор да не можемо да уђемо у дом, све док траје полицијска истрага.

Оно што кочи су резултати обдукције која је очекивана пре месец дана, али још увек је надлежно тужилаштво у Прокупљу није добило.

- Све зависи од тих налаза, јер ће они расветлити смрт која се десила и самим тим утврдити шта је узрок- казано нам је у Вишем тужилаштву у Прокупљу.

Како је прича о стравичним условима у којима живе корисници овог дома изашла у јавност, дотадашњи директор Срђан Аничић је смењен са ове функције и за вршиоца дужности постављена је Драгијана Тијанић која је радила као психолог у дому .

Тих дана, када се о свему чуло у медијима, обављена је и ванредна контрола. Ипак и те резултате надлежно министарство држи у тајности. Како смо им се и у вези тога два пута обраћали, коначно је јуче (понедељак) стигао одгоров.

- Контроле у дому Трбуње врше се континуирано. Унапређени су стандарди и протоколи поступања у ситуацијама са појачаним ризиком. Побољшање услова смештаја је процес који подразумева одређено време. У току су процедуре набавке намештаја као и поступци санације објекта- кажу у надлежном министарству.

Ово је једини одговор који смо успели да добијемо.

Подсећања ради, С.Ђ. (25) из Ниша који је смештен у Дому за смештај одраслих лица ометених у развоју у блачком селу Трбуње се испитује,преминуо је 31. јануара дан пошто је возилом Хитне службе превезен у прокупачку болницу. У истом месецу у овој установи преминуле су још две особе, а како су на касније рекли поједини читаоци чији су рођаци тамо, иако су их обилазили никада нису улазили у собе корисника, већ су њих доводили у посебну просторију за посете.

У међувремену су испливале фотографије о катастрофалним условима, хладним и несређеним собама, креветима без душека на којима спавају. Суседи дома тврдили су за медије да се запослени према корисницима ужасно понашају, да их терају да раде и малтретирају....

Оно што је најгоре јесте да ови људи не умеју сами да се бране, а очито и нико нема неку посебну вољу да се позабави овим случајем и стане у њихову заштиту, као ни да истера причу до краја.