Када си од малих ногу у винограду и када ти отац побегне у виноград док те мајка доноси на свет, знаш да је он део тебе и само чекаш тренутак да му се потпуно предаш. И онда дође 2010. година, све се коцкице склопе и коначно кренеш у остварење свог сна. Време пролази и за десет година имаш непроценљиво благо, реткост и бренд: Доја.

Ово је заправо најкраћи опис пута којим се кретао Горан Тодић до онога што данас има: винарију која прави најбоље вино не само у Топлици и по којем се већ увелико препознајемо у свету. Локал патриота желећи да покаже прави квалитет свог краја од нуле је кренуо у освајање винског тржишта. Прво је купио мању парцелу у брдовитим пределима изнад свог родног села, онда још једну... Сада на 30 хектара има винограде, а још 50 хектара чекају да се посади винова лоза.

- Имао сам мојих 40 ари а како сам већ завршио пољопривредни факултет, као и супруга, искористили смо и знање које имамо. Први кораци када су направљени, више се није стало. Винарија и вина су добила име по мом брату од стрица Радојку Тодићу који ми је много помогао. Он је као и ја заљубљеник у вина и винограде- прича нам поносно Горан.

И док показује шта се све у међувремену изродило из те давне дечије жеље, наглашава да је „прокупац“ сорта грожђа којој нема премца и која је будућност топличког краја и читаве Србије.

Са поносом показује редове винове лозе. Свака је беспрекорна, савршено негована и види се да се свакодневно ради око ње.

- Пуно је планова, наравно, биће ово једна оаза мира и природе. Не журимо, јер је најважније да заувек сачувамо квалитет који је приоритет од првог дана- додаје наш саговорник.

А винарија већ прича причу....

Многи из Прокупља и Топлице и не знају да је Јошаница постала центар виноградарства, а они који су се већ упознали са њом, увек се радо враћају.

- Долазе нам посетиоци са свих страна. За сада смо се показали као добри домаћини, а мислимо да ћемо у будућности бити још бољи- осмехује нам се домаћин док нас води кроз своју винарију.

Сазнали смо много о вину. Које се на којој температури чува, како се препознаје добро вино, уз шта се које пије...Горан је стрпљиво одговарао на сва питања и наравно, испратио нас после неколико сати пријатног разговора.

Човек тек када крене да путује по свом крају, види колико га не познаје и колико он има своја тајна, лепа и пријатна места.... Ово је једно од њих.