Галерија ,,Фил-арт“ и Дуо Метрополитен који чине Марија Тимотијевић и Вања Шћепановић приредили су нам првокласни музички догађај, заједничко уживање у предивној музици Франца Шуберта. Класична музика је неправдено запостављена, посебно у мањим срединама, и овакви концерти су право освежење и мелем за душу оних ретких сладокусаца којима је шунда и кича преко главе и који знају да ниједна друга врста музике не може пробудити такве емоције као што може класика.

Посебно сте са Шубертом увек зароњени у неко чудо, у неко ново изненађење; он је, као и сви генији, потпуно непредвидљив. Нека тема се повременои циклично понавља али увек у новом руху и другачијем контексту и тумачењу. Шуберт јесте, у основи, романтик али никада не упада у патетику, његова сладуњавост брзо прелази у акцију као у динамици живота који је и сам проживео. Такав је био и сутон средњег века у коме се задесио, обојен сиромаштвом, болестима, патњом које је требало надјачати животним полетом и радошћу. И ту негде Шувертова музика коинцидира и актуелизује и наш садашњи тренутак. Он је неуморни борац коме ни одбацивање средине, неразумевање и понижавање не смета да направи грандиозно дело у коме и ми данас можемо да осетимо.

Марија и Вања су нам пружили прецизно и кристално јасно извођење Шубертових Фантазија у Ц и Г дуру као и Ф молу. Фантазије у Г дуру су разигране и подсећају нас на ,,Игру стаклених перли“ Хермана Хесеа својом луцидношћу и довитљивошћу док је Фантазија у Ф молу незаборавна рапсодија, ода несрећне и неузвраћене уметникове љубави. Све три су градиране „дирљивим“, мелодијски распеваним и конкретним динамички „таласавом“ ставу. Све три буде снажне емоције и сећања на дане детињства, првих љубави и најважнијих, судбоносних тренутака у животу. Сензитивност, нијансирање и маштовита инетрпретација били су толико савршено усклађени, да је публика тапшала после сваког става. Ове композиције у четири руке, Марија и Вања су изнели у таквом сагласју и хармонији која просто импресионира и симболично осликава асоцијације на комплексни мушко-женски однос. Једноставно и лако, као да је једно биће за клавиром, сигурни и тачни у изразу, фрази и динамичној контроли. Марија повремено изводи један љупки покрет руком који и визуелно осликава дубину и озбиљност њене посвећености теми. Већ први звуци повуку нас са собом, као велики талас, као велик дашак ваздуха који нас одведе далеко где смо најзад сами и своји и сигурни у сећањима. Или медитацији. Или молитви...

Двоје виртуоза приредили су нам незаборавни музички хедонизам и сви присутни у галерији ,,Фила-арт“ су бурним аплаузом захвалили и наградили њихов труд и несебични дар. У временима кад је све сведено на тржишну цену ово двоје младих уметника показали су да постоји свет који је изнад тривијалности и сензационализма и који гаји праве уметничке и духовне вредности. Баш као што је то пре двеста година чинио Франц Шуберт.

Даниел Јовановић