Љубав и праштање .

Смисао живота , и дубоко , нужно , свесно и вољно одрицање од боли , готово исто као поновно отварање зацељене ране , како бисмо се уверили да смо јаки ; мимо свести , о несвести стране која несвесно ,или свесно повређује .

Ако Господ прашта свима нама, зашто не би ми могли да опраштамо ?

Колико је повезана усамљеност са опростом ? Колико имамо снаге да издржимо усамљеност?

Стицаји околности...или наша пасивност, избор ?

Је ли све тако просто а толико тешко ?

Колико смо освешћени по питању усамљености ?

Онолико колико дајемо од себе , себе , другима ,толико смо неусамљени .

Самоћа је одсеченост а усамљеност избор .

Човек је друштвено биће и има потребу да је у конекцији са другим људима .

Човек сам бира шта му је потребно .Који је његов смисао живота ...Ако има свој јасан смисао нема усамљености...Уколико не видимо усамљени смо . Колико можемо да кажемо да је наша енергија потхрањена ..колико је наша душа потхрањена , нахрањена ...задовољена . И сексуалност је енергија . Усмеравање енергије је суштина .

Људима не кажемо , не говоримо колико су нам важни, битни , драги...Некад и закаснимо у том информисању .Онда нас памте погрешно .Не желим да ме памте по не реченом.

Размишљам ... некада, и не речено може да буде узрок нестајања ; духовног , свеукупног промашаја. Из осећаја погрешне процене , да људи немају проблеме , какве ми имамо, и из угла нашег посматрања , где не успевамо да сагледамо тудје проблеме , који су можда тежи од наших ; где због неосетности , или себичлука погрешно процењујемо , и мислимо да има времена на претек , мерећи га спрам наше процене потребног времена за решавање наших проблема..да.дешава се ...погрешна процена ... и сукоб ..неразумевање или нестајање ..

Ја сам увек за стрпљење , смисаоно..не ушушканост и лажну наду; напротив , ја сам увек за отворен : јасан , конкретан, прецизан , што речитији , пажљив ( чак и темпераментно обузет , али обуздан ) говор .Лаж кажу да буде горка истина . Зато , увек инсистирам на истини , и истину потенцирам и практикујем .

Живот је један . Чему губљење лепоте овог једног живота ...?

Срећа је тако једноставна ... али и тако тешко , скупо плаћења ; временом које не пролази само зато што пролази( јер иде ), већ временом које свакако пролази али га ми осећамо јако дуго ; сваки његов сат , минут.. заиста проживимо у размишљању и размишљањима , и чекању...да будемо схваћени онако како искрено , чисто мислимо , осећамо ,желимо .

Велика је борба бити срећан .

Борба велика ... и на путу до опроста .Процес који много врлина јача или рађа ; а мане гаси или обуздава .

Опрост је један велики знак ( ако га виде и схвате ; искреност којом се гази и понос и инат и све коровно ) . Не треба одбацити срећу због ината .

Реч је јака ."И живот и смрт су у моћи језика."

"Сви имамо лоше тренутке. Неко више ,неко мање. Неко их боље прикрије,неко лошије или једноставно не жели ... отворено , најдобронамерније покаже . Када упознаш неког и сам будеш искрен према себи,и у тој искрености схватис да ти та особа одговара и да је добра и вредна. Након тога је невиђено глупо да изгубимо неку особу због ситничарења и малих, не тако битних ствари. Јер људи нису идеални. Ту смо да се дружимо , помажемо...али и да се љутимо и свадјамо. Али никако да се губимо .“-С.Ж.

Љубав ... праштање ...

Волим ... прастам ...

Волите ... праштајте ...

Мир Божији ! ХРИСТОС СЕ РОДИ !

Марија Аранђеловић Ромбис