Ми Срби, небески смо народ... стварно...шта год то значило...

-Гледамо у небо и молимо Бога да нам дâ здраву децу и бар једног мушког наследника,
-Гледамо у небо и молимо Бога да нас чува и штити од болести, патње и ране смрти,
-Гледамо у небо и молимо Бога да нам да лепо време за наше усеве и зрело жито,
-Гледамо у небо и молимо Бога да нам да кишу за жедну земљу, а кад кише коначно дођу и кад се напуне корита, препуна дивљих депонија и разног смећа које смо тамо бацили са надом да ће све то вода однети далеко од нас - онда гледамо у небо и псујемо Бога што нам је послао толико кише...
-Гледамо у небо и молимо Бога да кише престану, како бисмо могли да почистимо кућу након поплава...и да опет смећем напунимо речна корита и затрпамо њихове обале дивљим депонијама...

И тако у круг...

А како би било да једном погледамо у небо и замолимо Бога да нас просветли, да нам покаже и да нас научи како да волимо и поштујемо природу, шуме, реке, потоке и све оно што нам је већ дао, а за шта би многи ненебески народи живот дали да могу имати?!...

Како би било да једном престанемо да кривимо друге ( државу ), због поплава и неизграђених насипа и да почнемо да се према природи односимо онако како и приличи небеском народу - са љубављу и поштовањем?!...

Да нам можда није држава наредила да сво своје смеће, укључујући ту и пластику којој треба више стотина година да се у природи разгради, бацамо у потоке и реке, па сад кривимо и псујемо све редом у скупштини и влади, од чистачице, до председника?!...

Како би било да коначно једном почнемо да мењамо себе и своју свест кад је однос према природи у питању?!...

Зар није грех и срамота тако несавесно уништавати све оно за шта смо испрва гледали у небо и молити Бога да нам да?!...

Небојша Неле Здравковић