Јован Шекарић нам је поново отворио врата своје поетике и у овој краткој причи показао шта је најважније у животу.....

НИЈЕ ТЕШКО БИТИ СРЕЋАН

Када је време, кад је потреба, да кажеш нешто некоме, кога не знаш и ко тебе не зна или га цео живот знаш али га никад ниси упознао и шта рећи, а да то он није чуо или је чуо али није слушао или је чуо и слушао али није доживео.
Оно што се доживи и дубоко упише у душу човека, даје ти за право да из свог угла и своје правде и неправде испричаш како се воли и мрзи, како се лети и пада, и како се несхватљивост живота схвата на твој доживљени начин. Колико човек треба бити себичан па да своју срећу не исприча никоме .

Ја сам дефинитивно срећан човек. Цео живот су говорили, он је дете разведених родитеља, а ја срећан. Срећан јер отац више не бије мајку, поново се оженио, ја добио маћеху и два брата, мајка се удала, ја добио очуха и брата, други град (Ваљево), волео брата рођенога који је отишо са мајком, више, јер му се увек ужелим а и не досађује ми сваки дан. Проводио распусте у два града, одрастао у различитим менталитетима.

Усвојио ме деда, стриц мога оца који се никад није женио, коме сам ја био цео живот, а он мени отац, мајка, брат и све оно што ми је можда понекад зафалило. Ја сретан, они лажно срећни. Њихови родитељи нису разведени, али се и даље туку и због комшилука лажно воле. Када одрасташ растерећен било каквих тешких прича и судбина и знаш само за љубав и срећу онда имаш и право да ту привилегију искористиш и волиш кад волиш, чисто и бесконачно и да увек кажеш оно што мислиш онима који ће те чути. Имати другове који су ту цео живот поред тебе и са тобом кроз живот, смех и шалу, и апсолутно искрено пријатељство чине да све у животу изгледа једноставно и срећно. И кад прођете кроз разне димензије љубави и кад се љубав са девојком подразумева, деси се то. Сретнете њу која је рађана да би била рођена за тебе, а ти стваран да би био створен за њу. И тад знаш оно што си увек знао, да ће се са њом отворити нека нова врата, врата љубави на која досада нисте куцали. И да ће се тада родити нови животи, И да ћете се због тога Богу захвалити, што вам је кроз децу подарио љубав вечну.

Немојте се због поноса, неких рекла казала и других свакојаких људских глупости одрећи топлине, искрене љубави и пријатељства. Знате колико прича има када се браћа и сестре по судовима вуку због наследства и свакаквих трица и кучина учећи децу, хтели то или не, да мрзе све а воле само себе и буду себични за све. Кратак је живот ако се он користи да се скупи храброст да кажеш неком да га волиш, искрено и несебично, а да све које волиш љубиш још више.

Отворите своја срца, немојте га препаметним мислима, разним аршинима, некаквим тактизирањима, оптеретити и гушити, пустите га да оно искрено и на прву буде сретно. Искористите привилегију православља да чистог срца и отворене душе загрлите родитеље, загрлите децу и кад она постану родитељи, стегните их јако, јако на срцу и увек кажите: „ Ја сам срећан, јер знам да волим! „

Јован Шекарић