"Хтели бисмо да весеље не буде формално, па вас молимо да не трошите на нову одећу, а тиме ћете нам пружити прилику да изгледамо боље од вас, као и да коверта коју сте нам наменили буде што дебља", једна је од верзија текста који се све чешће налази на позивницима за свадбу, дајући до знања шта младенцима највише треба, а чини се да гости све више поштују ову жељу.

Дискретна порука већине будућих супружника јесте да ће се највише обрадовати ако што више гостију на свадби донесе коверте са новцем уместо неког традиционалног поклона. Јер од добијеног новца млада и младожења покривају део трошкова у ресторану и за изнајмљивање музике или купују неки комад намештаја за ново домаћинство, а ако су гости дарежљиви, остаће нешто и за брачно путовање.

"На нашој свадби, од скоро 200 људи, скоро сви су донели коверте. Додуше две су биле празне, али то се не може ником замерити. Било је и неколико поклона, кухињских апарата и стоних лампи који нам тренутно не требају и само нам заузимају место у стану, као и четири уметничке слике које не планирамо да окачимо на зид. Тако да смо од новца из коверти успели да исплатимо целу свадбу и да уплатимо део за путовање на медени месец", каже новопечена млада, прокупчанка М.П.

фото: Профимедиа

Обичај је да гости дају најмање онолико новца колико кошта место у ресторану, па се најчешће младенцима поклања коверта са 30 евра, с тим што ближи рођаци, пријатељи и кумови издвајају и више од тога, од 100 до 500 евра.
У складу са овим трендом, на свадбама су се појавиле данас незаобилазне кутије за коверте, које су раније гости подругљиво звали "гласачким кутијама". Данас их има најразличитијих врста и облика: дрвене, картонске, осликане, украшене, персонализоване, од оних налик кавезу за птице, кутији за медењаке или поштанском сандучету.

Због ових издатака многима одлазак на нечију свадбу више представља оптерећење него радовање, показала је анкета. - Много новца треба за све, поклон, да се свечано обучемо и после за трошак на самој свадби, кићење, фотографије... - најчешћи је одговор испитаника.

Они мало растерећенији на свадбу гледају оптимистичније, у стилу: “Дам колико могу, обучем оно што већ имам”, док најмањи проценат људи воли што има прилику да се дотера, да плати шминку, фризуру...

Уз сву муку око прерачунавања трошкова да би се отишло на свадбу, има и оних који стрепе да ли ће се обрукати ако ставе мало новца у коверту или ако поклон није довољно скуп.

Како се свадбени поклони не би памтили они се понегде записују, а обичај је да близак род младожење попише у једну књигу све поклоне сватова.
Негде тај списак затим читају наглас пред свима да би се хвалили и да би се знало ко је колико дао и какав поклон тај неко може да очекује на неким будућим свадбама, али срећом тај обичај је давно превазиђен, слаже се већина учесника анкете. Bаљда!?

Редакција