... Баш те 1983. ми млади, сретосмо се уживо са ,, надолазећим чудом и ураганом ,,који је диљем велике нам Југе представљао право музичко откровење и урнебес“ . Поменуту диву и пратећи оркестар промовисао је 2 године раније почивши М.И.Минимакс. Том приликом и касније , у више наврата, давао је двосмислене коментаре о именованима уз скаредне алузије намењене простом свету.

Како год било и тумачено, процчло се за феномен ,,Лепе Брене,,која је пунила спортске дворане и стадионе у тадашњој домовини и ван ње. Од свих комшија, некако се Бугарска показала посебно заинтересована за њен мелос и интерпретацију. Хрватска, макар оно чему сам присуствовао, ( спортска дворана у Чаковцу 1983., 2000 корисника ), била је попуњена до последњег места али са публиком навиклом на театарску атмосферу !

Ми , бригадири , испред подијума, веселили смо се ,, само тако ,, у жаргону данашње младежи. Звезда на сцени, уз перфектан ансамбл , запела је из петних жила да најбоље интерпретирајући властите нумере покрене с места потенцијалне обожаваоце у публици. ( То су они који су платили карте, мештани, а ми сиротиња , придошлице , бар смо као ,, неплатише ,, одужили дуг, веселећи се... )

Дуго, након тога, размишљао сам о мотивима неког коме нас, јужњачки ,босански, македонски, или црногорски менталитет и музика није близак, а има разлог да плати не малу карту и присуствује наступу који је за просећног тамошњег гледаоца потпуна непознаница. Одговор се крије управо у жељи да се чим пре сазна какво је то чудо ,, ЛЕПА БРЕНА И СЛАТКИ ГРЕХ ,, о коме су за кратко време известили сви тадашњи дневни листови као о прворазредној атракцији !!!

Млађи нараштаји треба да знају и памте како је ова југо- дива музичке сцене једина ,са Мирославом Илићем, одржала многе концерте чији је приход намењен обнови Копаоника , пострадалог у катастрофалном земљотресу 1980.године. Интензитет потреса и разарања био је такав да се тло смиривало 5 година након потреса.

Друге тадашње актуелне музичке звезде нису показале интерес да озбиљније размисле у помоћи и обнови.

Наравно, данас је ,,КОП,, елитни, одавно надмашио наше платежне моћи обичних смртника, али нека остане макар сећање на особу великог срца која има стила и кад узима и кад треба да пружи..

Волео бих , једном, да је видим и поделим сећања...Каже, остала је ЈУГОСЛОВЕНКА...

Колега В.