„Тек у Србији 1914. године схватио сам да је љубав према слободи малих народа, јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио Шатобријана да неумитна сила-воље савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује само у силу“, навео је опчињен величином и храброшћу Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ од војника названог „Гвоздени пук“ , Ергон Ервин Киш, војник аусторугарске који је и писац и сведок тог времена.

А слава „Гвозденог пука“ који су 60 одсто чинили Топличани обележила је све ратове од 1912. до 1918. ПОред Топличана пук су чинили Јабланичани, Пусторечани и Заблањци. Било је и мањег броја Херцеговца, а наконсвих ратова постао је најодликованији пук Војске Краљевине Србије са 229 „Карађорђевих звезда“ , а ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива "Књаз Михаило", била је најодликованија застава у српској војсци. Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда са мачевима II реда, Карађорђева звезда са мачевима III реда, Карађорђева звезда са мачевима IV реда, Орден Белог орла III реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом .

Увек први у борби, последњи у доступању, кроз противничку војску се убрзо пронео глас о „Гвозденом пуку“. Од њега су се највише плашили бугарски војници. Прославио се у Брегалничкој бици, кад је у најкритичнијем тренутку, 18. јуна 1913. године, пук задобио бесмртну славу чувеним јуришом на коту 650, када је пробијен бугарски фронт и решена битка на Брегалници.

У рат пук је кренуо 7. октобра 1912. Мобилизација је извршена код садашње железничке станице у Прокупљу, а мобилизацији се одазвало 94 одсто мушкараца. У том тренутку у пуку је било 60 официра, 445 подофицира и каплара, 4. 210 редова и 29 музичара. Овај пук првог позива попуњавали су српски војници у најбољој животној снази, од 21 до 31 године старости. На крвавом али победоносном путу, пук је имао и велике губитке али је стекао и бесмртну славу. У борбама с Турцима код Битоља из строја овог пука избачена је 1/5 војника. У борбама с Бугарима, само на Грљенским положајима, у једном батаљону пука од 15 официра, колико је кренуло у рат, преживело је 3, а од 1500 војника примирје је дочекало само 200 храбрих бораца. Славни пук је само за месец дана непрекидних борби с Бугарима, изгубио 33 официра и 2120 војника и подофицира. Пук је у Другом балканском рату изгубио и свог првог команданта пуковника Ђиру Даскаловића, пореклом Пироћанца. Од 4. 500 бораца, у рату с Турцима и Бугарима, од 1912. до 1913. године, из строја Другог пука избачено је или погинуло 3. 000 војника, а од 60 официра 48 је погинуло или рањено.

Увек први у борби, они су били последњи који су напустили српску територију и кренули преко Албаније.

Пук је постојао све до маја 1920. године, а након свих ратова обезбеђивао је двор у Београду, Народну скупштину и министарства.

Ипак, тек у новијој историји је дат значај овом херојском и несвакидашњем пуку. Коначно је и он добио спомен обележја која су достојна величине хероја и херојства српског народа са југоистока Србије.

Извор: Википедија

Видео клип о Гвозденом пуку урадио је Небојша Миленковић Јумба и њега можете погледати на Јутјубу, или испод овог текста.