Православни верници у Србији обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић - којим се прославља рођење Исуса Христа.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тела.

Бадњи дан започиње рано и траје до касно. Ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком уноси у кућу. Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је рођен на слами.

Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.

Бадњак води порекло од чудесне витлејемске ноћи, када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. И слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсећа на ону ноћ када се родио син божји, и када је положен у јасле на сламу.

Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.

На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак рођења Христовог. Бадња ноћ је ноћ мира и ишчекивања радости.

По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.

Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провео у миру и љубави. То је и подсећање да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.

Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују и угосте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.