СПЦ и верници данас празнују Благовести, којим се прославља догађај ο коме говори јеванђелист и Апостол Лука (Лк 1,26-38). Тог дана се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће зачети од Духа Светога и да ће родити Сина Божијег, Месију и Спаситеља.

Апостол Лука записао је речи које је Богородица изговорила у сусрету са Архангелом: "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој" (Лк 1,38).

Беседе на овај празник срећемо још у IV веку. Икона којом се представља овај догађај приказује Богородицу Марију како седи на престолу и чита књигу (Свето Писмо), а Анђео благовесник стоји, држећи у руци крин, и исказује своје посланство речима: "Радуј се благодатна..." На иконостасу се икона налази на Царским Дверима, и то тако да је на једном крилу двери Богородица, а на другом Арханђел Гаврило. Понекад, нарочито међу Словенима, Арханђел се као небески кнез слика у царском оделу. Међу најлепшим представама Благовести у византијској, па и светској уметности сматрају се оне из манастира Курбиново и Милешева.

Благовести могу да падну на Васкрс, и на Велики петак. И у једном и у другом случају не изоставља се служба (Литургија) овог празника, а служи се Литургија Св. Јована Златоустог.

Народни обичаји

Док Благовести не прођу, људи се још увек боје зиме. Време око Благовести, нарочито кад почне да пада снег или суснежица, зове се бабини козлићи, бабинијарци, бабини позајменици или бабини укоди. Народ слави Благовести као велики празник, па се може чути уверење да је толико велики празник да на тај дан ни птице у шуми не савијају гнездо. Светкују га највише жене због порода. Нероткиње одлазе у цркве и манастире, где су иконе посвећене Благовестима и моле се светој Богородици.