Дочек Нове 2021. био је потпуно другачији од ранијих, али смо поново у том чаробном поклапању казаљки у поноћ на преласку из старе у нову годину, нашли наду за бољу и пре свега без пандемије годину која нам долази.
Како смо на простору нашег града дочекивали нову и испраћали стару годину, кроз векове и како је на њих утицао историјски тренутак објаснио нам је историчар Дарко Жарић.
Он наводи да је први писани траг о дочеку Нове године у Прокупљу оставио у својој књизи војвода Живојин Мишић који је службовао у Прокупљу од септембра 1880. године до марта 1881. године.
,, Свуда песма, зурле, по која виолина и свирала. Сваког празника играло је коло на пијаци, код цркве и по појединим махалама. Ноћне лумперајке официра и грађана уз велику ватру на Хисару, одакле су отискивана запаљена бурад са катраном у реку Топлицу, биле су честе... Опште збориште свих весељака било је у гостионици чувеног Рапоње“ описао у својој књизи тадашњи водник Живојин Мишић.

Нова 1900. година, је дочекана по православном календару. Жарић посебно издваја чињеницу, да је по тадашњој традицији Општинска управа организовала, испраћај старе и дочек Нове године у хотелу ,,Европа“.
- У хотелу, у горњем делу сале била је имровизована бина на којој су ђаци рецитовали српске родољубиве песме. Испред бине на постављеним столицама седеле су жене угледних чиновника, трговаца и занатлија а иза њих су стајали мужеви. У доњем делу сале, окупљао се сиромашни свет који се частио јелом и пићем које су донели од куће. У тренутку наступања Нове године, председник општине би поздравио грађане и пожелео им срећу у наступајућој години. Затим се весеље настављало игранком, најпре краљевим, па прокупачким колом, а затим валцерима, полкама, мазуркама и другим ондашњим играма-наводи наш саговорник и да је „Европа“ саграђена 90-тих година 19. века на месту турског каравансараја. Хотел је срушен 1969. године и на његовом месту саграђена је ,,Нова робна кућа“ са стамбеном вишеспратницом

Дочек Нове године у то време, приређиван је и у свим другим варошким кафанама. Најбучније је било у кафанама на Царини и Черкеској махали, где се уз циганску блех-музику веселила варошка сиротиња. У новогодишња јутра одјекивала су црквена звона и пуцале прангије са Хисара.
Тако је то било у старом Прокупљу. На прелазу из 19. у 20. век, у Прокупљу је живело око 5.000 становника.

Како је живот Прокупља обележила бурна историја, интересантан податак је, да су на прелаз из 1941. у 1942. годину, у једином слободном граду у Србији, у Прокупљу, партизани приредили дочек за више стотина грађана, у сали хотела ,,Европа“ .
-На постављеној позорници културно-уметничка група је извела неколико скечева, певане су партизанске песме, а оркестар гиманзијалаца је свирао. У поноћ, председник Градског НОО, учитељ Хранислав Савковић је повео новогодишње коло. Народно весеље је трајало до зоре – наводи Жарић историске податке.
Након Другог светског рата, прославе су биле неизоставни део дочека. Славило се у ресторан ,, Савићевац“ на Хисару, хотелу „Хамеум“, објекат у центру града, грађен је у времену од 1962-1966.године а отпочео је са радом 25.5.1967.године, ,,Дом ЈНА“, и другим кафанама у граду.