Prokuplje na dlanu

Друштво

ОЛУЈА ДВАДЕСЕТ И ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

  • Stamenkovic
  • Kvart oglas
  • Oksimetar oglas
  • Traka za trcanje oglas
  • Best Style
  • Gradis
  • David
  • Jablanovica
  • Pevla
  • Planinsko blago
  • Eurofruits


Објављено: 04.08.2020 u 12:19 | Аутор: Redakcija 0 коментар(a) ОЛУЈА  ДВАДЕСЕТ И ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ
Фото: Н1 ТВ

У операцији "Олуја" учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.
Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага.
Власти у Србији, чији су медији готово потпуно игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и Косово.
Командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила, а 73 одсто зграда је уништено.
Према подацима документационог центра "Веритас", у “Олуји” је погинуло и нестало 1.853 Срба а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине. Према њиховим подацима, у питању је највеће етничко чишћење од Другог светског рата и злочин који није кажњен.


Четвртог августа, нешто после четири сата иза поноћи Олуја је почела, а Хрватској војсци и полицији су била потребна само четири дана до потпуне победе.
Линија фронта била је дуга 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова, дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од пет до 15 километара. Првог дана акције онеспособљен је одашиљач Ћелавац, чиме је војсци крајишких Срба онемогућена комуникација. ХВ већ тог првог дана заузима Свети Рок. Книн је близу, а хрватске јединице неколико километара од града. Срби беже из својих домова.
Петог августа, око поднева хрватска војска ушла је у Книн. На книнској тврђави постављена је огромна хрватска застава. Заузета су и околна места - Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До вечери је остварено 80 одсто планираног, а српски цивили напустили су подручја које је заузела хрватска војска преко Срба и Двора, несвесни да се многи никада више неће вратити.
Шестог августа,хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем обране и Петим корпусом Армије БиХ на граници БиХ, чиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн-Бихаћ.
Послеподне у Книн долази и председник Хрватске Фрањо Туђман. Крајина је поражена. Пали су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Обровац... Колоне трактора већ су непрегледне.
Последњег дана "Олује" пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац. У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција "Олуја" завршена, са војног аспекта.
Хрватске снаге су изашле на међународно признате границе Републике Хрватске. Након акције "Олуја", хрватске власти затвориле су подручије бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је почело темељно минирање и рушење празних српских кућа. Многе су и 25 година касније срушене и празне.
Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је за операцију “Олуја” у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, пресудио 24, односно 18 година. Међутим, у другостепеној пресуди и великих притисака на пороту , генерали су ослобођени.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић оценио је позиве представницима Срба у Хрватској да присуствују обележавању годишњице акције Олуја као провокацију и рекао да они не треба у томе да учествују. Председник Србије Александар Вучић казао је да не може да подржи присуство политичких представника Срба из Хрватске на прослави Олује, али да ће покушати да разуме такву одлуку, ако до ње дође.
Први пут званично на "прослави Олује" биће присутан и један Србин , Борис Милошевић потпреседник Владе Хрватске. Он је на свом фејсбук профилу написао :
"У Книн долазим као потпредседник Владе Хрватске задужен за људска права. Као члан Владе, Србин из Хрватске, свестан оптерећења ратног наслеђа у друштву које осећају Срби у Хрватској, али не само они, него и сви грађани Хрватске, морам размишљати рационално и одговорно те покушати допринети бољем друштву и грађењу културе мира", написао је Милошевић у посту под називом "Прича једног Србина из Хрватске".

Редакција




Коментари

Нема коментара. Будите Ви први који ће оставити коментар.


Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана


Анкета

Да ли возите бицикл?


Контакт

+381 69 75 53 12

+381 69 33 19 311

[email protected]

Пошаљи