Prokuplje na dlanu

Друштво

ПИСМА ИЗ НОРВЕШКЕ - ОДЛАЗАК



Објављено: 09.06.2020 u 11:36 | Аутор: Redakcija 27 коментар(a) ПИСМА ИЗ НОРВЕШКЕ - ОДЛАЗАК

Слађана Спасовић стара 41 годину, прокупчанка на привременом раду у Норвешкој.
Не тако давно, тачније априла месеца 2013. године у договору са својим супругом Ненадом Спасовићем одлучује се за одлазак у далеку и хладну земљу на северу наше планете.
У наставку можете прочитати кроз шта је све пролазила наша суграђанка и како је успела да се снађе сама у "белом свету". На пут одлази сама без свог супруга и њихова три сина, најмлађи је имао тек две и по године.
После шест за њу предугих месеци, придружује јој се остатак породице.

Ево њене приче за наш портал.


Емиграција у Норвешку, одвајање од деце

Одлучили смо, да то је то, идемо. Идемо из наше јадне земље на место где сви имају једанака права на добар односно нормалан живот. Није био циљ имати велику кућу или скупа кола и трошити велике новце на скупу гардеробу. Не, циљ је увек био хранити се здраво, приуштити деци образовање, спортске и културне активности и приуштити себи једном годишње одмор као сав нормалан свет. Обзиром да смо седам година констанстно били у фази "кућења" некако се није дало да имамо бар један одмор на мору. Деца су већ почела да питају јел истина да је море слано.
Најлакши начин за "добити папире" био је да ја добијем посао у Норвешкој као медицинска сестра. Односно неговатељица, обзиром да се наша школа не признаје.
Провели смо две године припремајући се за тај корак у туђу земљу.
Супруг је обављао велики део посла око папира и сакупљања информација, а ја сам морала научити језик и припремити се психички, што поред редовних обавеза и троје деце, није било лако.
Трудила сам се да не мислим на растанак. Често сам себе тешила тиме да многе мајке у болницама проведу и више од три месеца па деца преброде то. Тада сам рачунала да ћемо бити раздвојени отприлике толико. Многи су ме питали какви су планови око деце и причала сам о томе свакодневно, мирно и сталожено знајући да то радим само због њих.
Ипак, била сам престрављена. Сваки делић у мом телу је болео при помисли да долази дан када ћу морати да их загрлим пред полазак, знајући да нећу бити ту да им пожелим лаку ноћ. Трудила сам се да проводим сто више времена са њима.
Најмлађи је имао тек 2,5 године. Припремала сам га на то да мама неће бити ту, и он је причао о томе наивно, али је и он био престрављен. Знао је да ћу отићи, али није знао када и сваки пут када сам имала обавезе по граду није желео да се одваја од мене.
Најтеже ми је било када ми је неко рекао: "како можеш да их оставиш, ја то не бих могла..." То су биле речи дивљења на неки начин, не осуде, знам то, али мени су пале као со на рану.
Те ноћи, пред мој полазак из главе ми нису избијали стихови: "мен`се душо од тебе не растаје..."
Ујутру, када сам полазила, сузу нисам пустила. Моје тело је плакало, моја душа је вриштала ...али остала сам насмејана. Најтеже ми је било погледати своју маму, јер сам знала да осећа што и ја и бори се са сузама. Најстарији син је био већ доста озбиљан са својих 11 година, али је превише емотиван. Осетила сам да му је тешко и избегавала сам да задржим поглед на њему да се не би заплакао. Средњи син је само неколико дана касније напунио 9 година. И он је био храбар и са осмехом ме испратио. Сви смо некако били жељни тог "новог, бољег живота." Најмлађи није био свестан да тада одлазим па смо га некако једва и ухватили да се поздрави са мном. И отишла сам.

Муж ме је возио до аеродрома, причали смо, правили планове..све уз осмех. Нигде суза, ништа.
Онда, остала сам сама. Пут у непознато.
Наредних месец дана је пролетело. Деца су била добро и у сигурним рукама.
А и скајп је помогао много.

Кренула сам да радим, имала пуно обавеза те није било пуно простора за тугу.
Одједном појавила се паника. Хиљаду мисли у секунди. Шта ако ми се нешто деси?! Шта ако ме згазе кола и моја деца никада више не виде своју маму. Најмлађи син ме се неће ни сећати. Шта ако се њима неШто деси?! Да ли је то био наш последњи загрљај?!

Паника се јављала свакодневно. Истовремено покушавала сам да нађем стан за своју породицу мислећи да ћу продужити уговор за посао. Сви моји покушаји били су узалудни. Стана нигде. Нико није желео да изда стан породици са децом. Нисам могла да верујем шта се догађа. Моју дивну и мирну децу они не познају, никада ништа нису сломили или покварили, како могу да нам не дају шансу?! Чак сам у очајању написала писмо критике једној жени која је одбила да ми изда стан због деце. Потом уверење да не могу добити продужетак уговора и да морам да тражим посао даље. Тек тада је уследио пакао. Сваки слободан дан сам путовала у оближња места и ишла од врата до врата домова да се представим и тражим посао. Некада чак и после ноћне, ненаспавана. Нисам имала времена за губљење. Из једног дома изађем уплакана и бесна у други морам опет ући насмејана. Уз то притисак да се уколико не успем, враћам кући са огромним дугом, што банци сто приватним лицима.
А тако успут видим како неки двогодишњак грли и љуби мајку. Гледам те малене рукице и чезнам да дозивим то само још једном.
Па се опет расплачем, доживим пакао у секунди, не могу да дишем, а сама сам у неком граду у неком аутобусу... И онда опет скупим снагу, поправим шминку и покуцам насмејана на следећа врата.

На улазу у сваки град рекла бих себи: ово је место идеално за нас, овде ћу наћи посао, овде ћемо имати кућицу и двориште. У сваком парку сам провела бар неколико минута, замишљајуци своју децу како се играју.

И ево сада смо ту сви скупа у једном малом месту у Норвешкој. Доживела сам да ме моја деца опет загрле.
Иду у школу и вртић, друже се са децом, воде нормалан живот.

Међутим, постоји та организација "барневерн" која штити дечија права. У ствари, читали смо много о њима па више нисмо сигурни шта је истина, кога они штите, у чијем интересу раде. Читали смо о различитим искуствима. Ту се дешавају много чудне ствари. Углавном многа деца су неправедно одузета. Одузета су из наручја мајки или одмах након школе да би избегли стресне ситуације са родитељима. Људи месецима и годинама воде борбу да их врате. И тако ја ни сада немам мира. Опомињем их када вриште по кући док се играју, пазим како им се обраћам, пазим како их грлим и љубим на јавним местима. Дете падне, повреди зуб, код зубара милион питања. Дете крене нешто да негодује и глупира се ја размишљам ко ме гледа са стране, како ће тај неко протумачити то његово понашање. Мужа опомињем да се не смешка много туђој деци у вртићу и да пази како љуби своје дете. Велики улазе у пубертет, па често има несугласица. Стрепим да ли ће се вратити из школе или ће ми само једног дана неко јавити да су негде "на сигурном". Довољно сам била одвојена од њих. Довољно је било обостране туге.

Стресове од одвајања преживљавам још увек. Често се ноћу исплачем као мало дете. Тих шест месеци раздвојености никада не могу преболети.
Део мог срца остао је негде у том периоду, као ампутиран.


Наставиће се...


Владан Милутиновић - Цар




Коментари

12.06.2020 u 00:56 Sladjana рече:

Jedn tekst pun emocija, pisan za svoju dusu, objavljen jer se svideo mnogima je nekima od vas izazvao ovako negativne reakcije? Sta da vam kazem ljudi- lecite se dok je vreme, ako ikako mozete. Pozdrav iz jedne norveske fotelje! Hvala ostalima! <3

6 5
12.06.2020 u 15:27 Sladjan рече:

Pa gospodjo,mi smo fala bogu svi zdravi,ti bi trebala da preispitas svoje zdravstveno stanje sobzirom da ti se usladila ta norveska fotelja...Radi nesto kad si vec pobegla iz Srbije,sedenje nije dobro sa krvnu sliku!

2 4
Одговори на коментар
11.06.2020 u 22:29 Mira рече:

Koliko zlobe i nepoštovanja u komentarima, a zena je samo iznela svoje iskustvo i realno predstavila situaciju u obe zemlje...

9 3 Одговори на коментар
10.06.2020 u 23:19 JA рече:

Divan tekst i zaista hrabar gest,ali vi ste sami odlučili da odete u neku bolju,uređeniju državu,a sada pazite šta kažete i šta ķažu i rade vaša deca. Sami ste to tražili!

8 4 Одговори на коментар
10.06.2020 u 20:01 Пролазник рече:

Значи док су биле досманлије мед и млеко текло, а после њих ... потоп. Та немојте касти. Пањковићу знамо се.

6 6
12.06.2020 u 01:10 Sladjana рече:

Mi sami sebi stvorimo med i mleko bez obzira ko je na vlasti! :-) I kada nismo imali nista - imali smo SVE! <3

0 3
Одговори на коментар
10.06.2020 u 15:12 Александар МИилановић рече:

Divan emotivan tekst hrabre i iskrene žene. Hvala joj na iskrenom sagledavanju teškog puta ka nekom boljemsutra sa svim vrlinama i manama. Bravo za tekstopisca koga molim da nastavi sa pismima nasih ljudi "preko" zarad njih i nas. Svako dobro, Aleksandar Milanović

14 7 Одговори на коментар
09.06.2020 u 23:20 Gigac рече:

Zivot je, nekad siv, nekad zut ... ????

9 1 Одговори на коментар
09.06.2020 u 21:59 prokuplje рече:

Nemoj da se zalis nego sedi tamo i cuti.Nama je ovde ok.Svoja zemlja svoja sloboda

15 9 Одговори на коментар
09.06.2020 u 21:14 Ilegalac рече:

Znaci ova zena se zali sto joj je sada navodno sada negde tamo lepse nego u svojoj kuci u Srbiji?Kakva zamena teza..E muka mi je od ovih bivsih nasih sugradjana i sunarodnika sto zive tamo po belom svetu a hoce da uredjuju drustvo ovde i da se oni pitaju kako mi da zivimo u Srbiji...Gospodo,uredjujte drustvo u kome se nalazite ako mozete(u sta cisto sumnjam jel ste tamo samo stranci i nemate nikakvih prava)a nas postedite vase brige koje navodno gajite prema svom bivsem zavicaju i svojoj bivsoj zemlji!

28 25
10.06.2020 u 09:22 milanat рече:

bez brige sad smo jaci od Norveske a i mozda Svedske zajedno.

9 5
10.06.2020 u 10:03 Neshco рече:

Gospodine Ilegalac, dozvolite ispred Udruženja emigranata koji su emigracijom izgubili svako pravo da i pomisle na svoju zemlju, da Vama i Vašim istomišljenicima čestitam kako ste uredili našu (sada samo vašu) zemlju. I ako je ikako moguće, molim Vas da prestanete da je uredjujete, jer ako ovako nastavite, kamen na kamenu više neće da ostane od Srbije. Hvala na razumevanju.

16 11
10.06.2020 u 23:43 Srba рече:

Vidi se da se druzis tamo u belom svetu sa siptarima cim neznas ni ime da napises kako treba!Gospodo emigranti naucite ponovo srpski jezik i knjizevnost pa onda mozete nesto da komentarisete!Do tada,uzivajte u vasem lepom novom svetu gde je sve med i mleko i gde sa odusevljenjem gledaju na vase prisustvo u njihovim zemljama!

5 5
11.06.2020 u 17:32 Neshco рече:

Gospodine, da ste pismeni kao što niste, znali bi šta tu piše, ali to je već nešto drugo. A nešto prvo je da se "ne znaš" piše odvojeno, a to se uči u trećem Osnovne, što nas dalje dovodi do (ne daj bože) situacije da Vam se možda baba udavila, pa nije imao ko da Vas vodi u školu? Kakogod, frapantna je potreba najnepismenijeg sloja Srbalja da deli lekcije iz književnosti, astronomije, geopolitike, nuklearne fizike, modernog naoružanja... i to uglavnom ispred prodavnica i po portalima. Kako Vam se to dogodilo i da li možda boli?

4 3
11.06.2020 u 23:58 Carinac рече:

I ti bi izgleda da uredjujes drustvo ovde u Srbiji iz daleka?Pa uredi ga tamo gde zivis a ljudi ce se ovde vec nekako snaci i bez tebe i tebi slicnih sto bi hteli sa distance da postavljaju stvari kao sto vas uce na trulom zapadu!Jasno je da bi vi gastarbajteri voleli da se vrate devedesete godine,pa da za 10 evra mozete da cascavate celu kafanu i da izigravate nekakve bogatase,ali druga su vremena sada dosla svakako bolja nego sto bi vi voleli da bude!

2 2
Одговори на коментар
09.06.2020 u 20:03 Jednorog рече:

Na zalost,to je samo jedna u moru prica iz Srbije,nasa realnost,svi odlaze....

23 11 Одговори на коментар
09.06.2020 u 19:11 POMAZE BOG рече:

Zanimljivo,interesantno a sto se tice datuma,bas me vratio na moj odlazak iz moje Prokuplje tacnije 11 marta se krece iz Krusevca za Svicu a dolazak sutra 12 mart 2012 god i hvala dragom bogu sve do danas,da budem iskren ni ovde ne cvetaju ruze,ako hoces nesto malo vise tj kesa mora da se rade dva posla ALI KUCI JE NAJBOLJE ALI ALI ALI.......Pozdrav iz dijaspore

13 5 Одговори на коментар
09.06.2020 u 18:57 Doca рече:

I sad treba da placem sto je njima lepo negde na severu evrope?A ti takvi su se prvi prijavili za 100 evra(naravno koristeci dokumenta koje su zadrzali dok su nekada ziveli ovde u Srbiji) sto drzava Srbija daje svojim gradjanima!Bas me cudi kako se to njihova nova domovina nije setila toga koju je ocigledno pogodila niska cena nafte(inace Norveska zivi samo od prihoda od prodaje nafte)!

18 100 Одговори на коментар
09.06.2020 u 15:16 milan рече:

sad kad smo prvi u evropi i drugom,trecem i neznam kom vise kvartala ,kad nam budzet nije stojao bolje spremite se za migrantski talas sa zapada evrope,nagrnuce svabe da rade za nas,svaka cast predsedniku,premijeru i ostaloj ekipi.

18 2 Одговори на коментар
09.06.2020 u 14:38 M M рече:

EKONOMSKA EMIGRACIJA JE UVEK TESKA I BOLNA....LEP I REALAN TEKST.

15 8 Одговори на коментар
09.06.2020 u 14:10 Batman рече:

Nigde nije idealno! Ima i gorih i boljih drzava od Srbije. Nije sve u parama. Bitno je i koliko ostaje na kraju meseca. I koja je cena to sto radite. Izgubite zdravlje i sta vrede onda pare?

12 8
09.06.2020 u 23:07 mile рече:

Jes' vala u pravu si. U Srbiji kad radiš, sve si zdraviji i mlađi kako vreme prolazi. Iz Leonija ne idu u penziju, nego u vrtić. Ljudima je to dovoljno, pa zato i ne traže platu, nego da ima samo za kafu i cigare, dosta je...

10 1
Одговори на коментар
09.06.2020 u 12:14 nira рече:

Suviše emotivno. Svaka čast hrabroj ženi.

29 19
09.06.2020 u 23:40 Qjukuuu рече:

Molim Boga da portal ne objavi nastavak, a doticna ako hoce da se ispoveda onda je pogresila ‘’instituciju’’ !!!

2 11
10.06.2020 u 15:43 Predrg рече:

S vaka cast nasem predsedniku ali neznam dokle ce izdrzati

4 0
Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана


Анкета

Да ли возите бицикл?


Контакт

+381 69 75 53 12

+381 69 33 19 311

[email protected]

Пошаљи