Данас се навршава 80 година од погибије интектуалца, песника, полиглоте, хероја, шпанског капетана, партизанског команданта, дипломираног правника Ратка Павловића Ћићка.

Према речима историчара Дарка Жарића, мало је историјских лично, који су као Ћићко аутентично обележили историју Србије али и антифашистичке Европе средином 20. века.

- Праунук Крста који је брат црногорског војводе Пека Павловића , син палог солунског ратника Вељка био је и остао један од највећих топличких јунака. У Топличком устанку бугарски војници убили су му деду Лазара и стрица Петра. У рату на Крфу 1915. године умро је и стриц Крсто-рекао је Жарић и констатовао да је само из такве породице могао да потекне родољуб и интелектуалац какав је био Ратко Павловић Ћићко.

После Првог светског рата, Ратко је у Прокупљу завршио основну школу и 5. разреда гимназије, а 6., 7. и 8. је довршио у Лесковцу 1933. год. када је објавио књигу песама ,,Окови и без окова".

Члан је КПЈ од 1933. године када је почео студије Правног факултет у Београду.

Одлази у Праг 1936. године на студије финансија одакле одлази у Шпанију јануара 1937.године да се бори на страни републиканаца, а против Франкове диктатуре. У Другом светском рату иако један од организатора, партизанског устанка у Топлици.

Ратко Павловић Ћићко је погинуо као командант Другог јужноморавског партизанског одреда код села Стрезимировци 26. априла 1943. године, на југословенско-бугарској граници.

-Највероватније је убијен по налогу совјетског диктатора Стаљина, јер му се супротставио у Шпанији. Налог је извршио маршал Тито, а извршилац и није битан. Убијен је интелектуалац и водећи комуниста кога су ценили и четници поготово командант Топличке бригаде ЈВуО у капетан Божа Ивановић – објашњава Жарић

Одлуком Председништва АВНОЈ-а а на предлог маршала Југославије Тита, на дан капитулације Трећег рајха 9. маја 1945. године Ратко Павловић Ћићко проглашен је за народног хероја Југославије. Одлуком Президијума Врховног совјета СССР-а, као истакнути борац против фашизма, одликован је Орденом отаџбинског рата 1. степена.

У време колонизације Војводине, у село Парабућ, у општини Оџаци у Бачкој, насељени су колонисти из Топлице и Лесковца, па је ово село 1948. године преименовано у Ратково. У центру села му је 29. новембра 1961. године откирвена спомен-биста, рад вајара Р. Будисављевића. У Прокупљу се налази гроб са спомеником у центру града, где су 1955. године пренети и сахрањени његови посмртни остаци, а у кругу касарне Војске Србије која носи његово име, подигнута је спомен биста 1966. године. У његовом родном селу Бериљу, на згаришту његове родне куће 1958. године подигнута је спомен-биста, рад вајара Сретена Стојановића. Његово име носи преко 30 улица на територији Републике Србије. Поред улица, име Ратка Павловића носе и две основне школе — у Прокупљу, која је ово име добила 1956. године и у Раткову, која је ово име добила 1959. године.

Рођен је 1. марта 1913. у селу Бериље код Прокупља, а ове године навршава се 110. година од његове смрти.

Анртфиле

Јунакова мајка Петрана

Велики утицај на живот Ратка Павловића имала је мајка Петрана, која је била упорна да њена деца стекну добро образовање. Тако се Ратко стицао образовање у Прокупљу и Лесковцу, место у сеоским школама. Мајци Петрани је јављено је истог дана у 19:10 сати да је погинуо. Блискост између јунака и мајке Петранe била је велика, а о томе сведочи и његова песма „Писмо мајци“.

Мајко!

Видим те како седиш сама

И тужиш у дну шљивика.

Мислиш: убили су га негде,

Ко зна код ког врбака.

Шпанија? Где је та земља?

Да продам све до коже,

Да ли бих за њега сазнала?

Он је тако сладуњав и жут,

и ров за њега није.

Непријатељ је суров и љут,

а он не уме да се крије.

Мајко,

знам колико твоје срце зебе.

Хиљаде нас мисли на своје драге

Из Шпаније поздрављам сестру и тебе

и мислим на твоје очи благе.

А ми ћемо ићи све даље,

кроз градове, шуме и биље

и уз поздрав који нам народ шаље

од Телуела, Бургоса и Севиље.

Вратићемо се ипак вама,

да би направили свој пут,

диктатура мора да се слама

и режим крвав и крут

и онда веселиће се земља сва,

нестаће фашистичког зла,

оборићемо стара зла

и певаће се Интернационала!