Prokuplje na dlanu

Друштво

СИНДИКАТ НЕЗАВИСНОСТ У БОРБИ ЗА ПРАВА РАДНИКА



Објављено: 09.10.2019 u 14:25 | Аутор: Biljana Roganović 2 коментар(a) СИНДИКАТ НЕЗАВИСНОСТ У БОРБИ ЗА ПРАВА РАДНИКА
Medija centar

Недавно смо водили разговор са Милорадом Пановићем, Председником Гранског синдиката индустрије, енергије и рударства(ГС ИЕР) Независност и чланом Главног Одбора УГС Независност. Разговор се одвијао у веома лепој атмосфери, а разлог томе је и жеља господина Пановића да одговори што потпуније на сва наша питања све у циљу подизања синдикалне свести и информисаности чланства у синдикату. Такође смо се дотакли добрим делом примерима из компаније ,,LEONI,, где синдикат ИЕР Независност окупља велики број чланова и који представља Послодавца који је веома значајан за синдикат Независност.


Шта за Вас значе и представљају чести доласци у Леони у Прокупље?

Компанија Леони је међу првима дошла у Србију са озбиљним инвестицијама и озбиљним намерама да ту и остане. То је компанија која у овом тренутку запошљава преко девет хиљада радника и водећа је у Србији, те је за за нас јако важна и зато наше интересовање је потпуно оправдано. То је компанија у којој смо до сада испреговарали и потписали три КОЛЕКТИВНА УГОВОРА.

Како посматрате Вашу организацију у Прокупљу и какву сарадњу имате са менаџментом компаније Леони?

Регионална канцеларија ГС ИЕР-а НЕЗАВИСНОСТ је отворена да би промовисала вредности које овај синдикат установљава сваке четири године на свом Kонгресу и да би наш Регионални повереник спроводио одлуке нашег Главног одбора, да би био адекватан сервис нашим члановима као и ширење мреже са новим повереништвима из домена нашег гранског синдиката

Што се тиче сарадње са менаџментом компаније ЛЕОНИ, ми смо од самог доласка ове моћне компаније у Србију успоставили коректну партнерску сарадњу која се заснива на међусобном поштовању и уважавању различитих и заједничких интереса. Заједнички интерес је да компанија Леони буде пословно успешна, док се различити интереси огледају у томе да власник тежи да оствари што већи профит, а ми као представници радника тежимо да повећавамо плате радницима и побољшавамо ниво животног стандарада радника.

Да ли рачунате на Независност у Леонију и да ли она по Вама представља реалну радничку снагу?

Наравно да озбиљно рачунамо са нашим поверениством у Леонију и зато ћемо у будућности много више активности усмеравати на Леони кроз социјални дијалог са представницима Послодавца из области зарада, услова рада и безбедности и здравља на раду. Такође наша активност биће усмерена и на Европски Савет запослених компаније Леони где ћемо за сада учествовати у раду као посматрачи, а касније и као пуноправни чланови.

Сто се тиче снаге нашег синдиката у Леонију, ја лично нисам задовољан и мислим да смо могли и морали много више. Ја ћу сада да прозовем наше поверништво и да кажем да су он искључиви кривци за постојеће стање, јер не могу да се помирим са чињеницом да се поред две репрезентативне синдикалне организације, радници спонтано организују да би решили неки проблем, често и против закона. Дакле, синдикат у Леонију мора да преузме улогу социјално економског партнера и буде најбољи могући сервис својим члановима и осталим запосленима јер само репрезентативни синдикат има право и обавезу да преговара, потпише и контролише спровођење Колективног уговора и Колективног уговора о безбедности и здравља на раду. Изгубљено поверење синдикат може и мора повратити само кроз континуирани рад из области за које има законско упориште, наравно водећи рачуна о развоју и успеху компаније, јер само у успесној компанији има радних места и има простора за преговоре.

Каква је генерално будућност синдиката у Србији?

Ово питање је много комплексно и захтева подужи одговор. Једном речју питање за милион долара. Ја ћу покушати да будем што краћи постављајући контра питање: а шта је алтернатива? Једино добро структурирани и професинално јак синдикат може парирати представницима мултинационалних компанија који у највећој могућој мери не би желели синдикат код себе. Па ако томе додамо Унију послодаваца и којекакве клубове привредника, представнике америчке немачке, аустијске, итд привредне коморе и њиховог утицаја на радно законодавство Србије, онда можете мислити ко може одолети толиким искушењима. Не могу а да не споменем синдикалну сцену у Србији која је хетерогена. Ми у Србији имамо званично две репрезентативне централе Савез Самосталних Синдиката Србије (СССС) и УГС НЕЗАВИСНОСТ, па ако томе додамо и неке друге као Конфедерацију , СЛОГУ, АСНС ИНДУСТРИЈСКИ и многе друге жуте синдикате као и оне које финансирају политичке партије да би сачувале бирачко тело, онда можете мислити шта је синдикат у Србији. Када томе додамо синдикално нобразовано чланство или чланство које је ту само до првог авионског лета за Немачку ,Швајцарску, Словенију, Аустрију итд. бежећи из земље за бољим зарадама и хуманијм условима, онда можете мислити ста мислим о будућности синдиката као и о будућности опстанка нације. Исти ти радници који су овде радили за 250 до 300 евра месечно и третирани као робови, одлазе на рад за пет, шест, па и десет пута веће зараде .

Да ли ће синдикат морати да искорачи и да напокон затражи, јавно и гласно, усаглашавање минималне цене рада са потрошачком корпом?

УГС НЕЗАВИСНОСТ је већ искорачио са захтевом да се минимална цена рада, односно минимална зарада у Србији, уговори најпре на нивоу минималне потрошачке корпе, што би износило око 37.500 динара, да би се у наредних неколико година, уз јачање српске економије, минимална цена рада уговарала за просечну потрошачку корпу.

Повећање минималне цене рада по нашем мишљењу не би угрозило конкурентност наше привреде, јер је Влада Румуније суочена са огромним егзодусом радне снаге , драстично повећала плате, како би задржала сопствену радну снагу.

Став Гранског синдиката ИЕР „Независност“ је да Србија треба да престане да нуди најјефтинију радну снагу у Европи и да то буде једина компаративна предност у односу на остале државе у региону, које као и ми, теже да привуку што већи број иностраних компанија, да инвестирају у отварање фабрика и смањују стопу незапослености.

Каква је стратешка визија синдиката за будући период?

Стратешку визију синдиката треба да формулишу они синдикати који представљају аутентичне интересе радничке класе, да се тако изразим, по социјалистичкој терминологији. Само слободни, аутономни синдикати, који не зависе од било које власти, политичке партије или послодаваца, у које свакако спада и Грански синдикат индустрије, енергије и рударства „Независност“ , имају унутрашњи демократски капацитет и потенцијал да формулишу дугорочну стратегију одрживог развоја, да јачају сопствену преговарачку снагу, а тиме и друштвени утицај на квалитет закона, на јачање секторског социјалног дијалога и стратегију привредног развоја.

Да ли можете да кажете да се ствари у Србији крећу са мртве тачке и да синдикат полако излази из сенке и постаје озбиљан актер на друштвеној и политичкој сцени?

Ствари у Србији се некако крећу са мртве тачке али се то нажалост догађа у највећој мери уз притисак из центара моћи: Брисела, Вашингтона, Москве, Берлина. Уместо да је након пада берлинског зида отворен суштински социјални трипартитни дијалог државе, послодаваца и синдиката, како би се што безболније и са што мањом социјалном ценом прошло кроз процес транзиције и приватизације, тада већински и доминантни, Самостални синдикат наставио је да функционише као продужена рука власти и није разумео тектонске промене које су се догодиле падом социјалистичког самоуправог система.

УГС НЕЗАВИСНОСТ су основани 23.11.1991. године као алтернатива дотадашњем синдикалном монизму и то је био и остао први и једини синдикат у Србији који је разумео промене и улогу синдиката у тржишној економији. Нажалост, највећи део радништва у Србији није ни до данас схватио програмске циљеве и идеје за које се залаже Синдикат „Независност“, али то је ствар и синдикалног руководства и синдикалних повереника, који треба да допру до радника и да их придобијају за чланство у Синдикату „Независност“.

Повећањем броја чланова, јачањем финансијске моћи и повећањем броја активних чланова, Грански синдикат ИЕР „Независност“ ће у заједништву са синдикалним савезом УГС НЕЗАВИСНОСТ постати озбиљан актер на друштвеној и политичкој сцени Србије. Ми на томе марљиво радимо.

Да ли синдикат има способност и капацитет да мобилише чланство и организацију у случајевима грубог кршења права и борбе за права радника?

Реалност је да, у овом тренутку, ниједан од синдиката на синдикалној сцени у Србији нема способност да масовније мобилише чланство, чак и у случају грубог кршења радничких права, јер је од стране државе, односно свих власти од 1989. године па до данас, креирана таква друштвена клима у којој власти теже да имају своје послушне синдикате, да синдикати буду као у социјализму продужена рука власти, па из тих разлога није извршена подела синдикалне имовине, тако да је и после 30 година, УГС НЕЗАВИСНОСТ у позицији да буде подстанар и скупо плаћа кирију, док је држава Самосталном синдикату поклонила сву имовину, од које тај синдикат има огромне користи и живи од рентирања простора у Београду и многим градовима у Србији!

Најтежи задатак и изазов за синдикалне активисте Гранског синдиката ИЕР „Независност“ у наредном периоду, биће враћање поверења код радника у снагу, моћ и друштвени утицај синдиката, а тек након тога моћи ћемо да масовније мобилишемо чланство за синдикалне акције.

На које ствари синдикат треба да обрати пажњу у будућности?

Што се тиче будућности, Грански синдикат ИЕР „Независност“, који иначе има највеће перспективе за дугорочни одрживи развој, треба да обрати пажњу на много већу едукацију и информисаност својих чланова, на селекцију кадрова који ће водити организацију, на јачању унутрашње демократске структуре, професионализацију, регионализацију и модернизацију организације и далеко веће учешће чланова у доношењу кључних одлука за развој и будућност Гранског синдиката.

Фама око Колективних уговора, шта значе Колективни уговори за Послодавце и да ли Послодавци излазе у сусрет синдикатима и какав је генерално њихов став према синдикатима?

Колективни уговори су чедо тржишне привреде и највеће достигнуће синдикалног покрета у свету, у сфери индустријских односа и синдикалне борбе са светом капитала! Нема ту никакве фаме, код нас су Колективни уговори на самом почетку развоја и за сада се одвијају на нивоу предузећа. Колективни уговори имају огроман значај за раднике, али највећи део радника још увек није свестан чињенице шта значи када радник преговара један на један са послодавцем и шта значи када у његово име са послодавцима преговара моћна организација, која има знање и преговарачке капацитете!

Радници такође нису свесни да је сваки добар Колективни уговор већи трошак за послодавца, а добитак за раднике .

Плате радника су трошак за послодавце и ту се кроз преговоре надмећу две стране: синдикат који у име радника тежи да максимизира(повећа) плате и послодавци који тежећи ка што већем профиту, покушавају да минимизирају плате радника! Ради се дакле о горњој и доњој граници плата, као оквиру за преговарање света рада и света капитала. У таквом односу снага се одвијају преговори у тржишној привреди и зато је закључивање квалитетних колективних уговора највеће достигнуће и тест снаге и моћи синдиката. Нема милости у преговорима нити превеликог излажења у сусрет захтевима страна у преговорима, само се ради о односу снага, уз чињеницу да обе стране воде рачуна да не убију краву, јер би на тај начин остале и без краве и без млека!!!


У којим се све фирмама синдикат Независност учврстио као организација?

У предузећима где Грански синдикат ИЕР „Независност“ има у чланству већину запослених, а таквих предузећа је све више, води се квалитетан социјални дијалог, успоставља се коректна партнерска сарадња, води се рачуна о поштовању радничких и синдикалних права, о поштовању достојанства радника, о потреби подизања квалитета живота радника, али истовремено и о конкурентности компаније на тржишту и пословном развоју компаније, јер без успешне компаније нема квалитетних колективних уговора, нити повећања плата и других накнада.

Добар пример из Праксе, наведите га?

Примери добре праксе коректних партнерских односа су иностране компаније Норма Група, Леони, Леар корпорација, Аптив , ЗиЈин Бор д.о.о. Бор, као и домаћа привредна друштва Енергетика д.о.о., ХК „Крушик“.


После разговора са господином Пановићем, сазнали смо од њега да је управо потписан и нови Колективни уговор у компанији ’’LEAR,, у Новом Саду и рекао нам је, поређења ради, само најзанимљивије ствари, а везане за побољшање финансијског статуса радника. Наиме, радници у овој комапнији су, између осталог, добили:

  1. Бонус за присутност од максимално 5.000 динара нето месечно (који ће се исплаћивати почев од 01.09.2019),
  2. Бонус за присутност на шестомесечном нивоу од такође 5.000 динара нето, ако нису изостајали.
  3. Топли оброк је повећан на 210 динара нето по дану, (око 300 динара бруто по дану),
  4. Варијабилни део зараде, који је обухватао професионални бонус, постао је сталан и фиксан део зараде обрачунат као коефицијент кроз систематизацију радних позиција.
  5. Додатни дан годишњег одмора у односу на прописане критеријуме (радни стаж у компанији, троје и више деце до 11 година, самохрани родитељ детета до 11 година, степен стручне спреме и слично).
  6. Бонус за рад суботом (посебан бонус који је до сада укључивао само прековремени рад, сад укључује поред прековременог рада и 500 динара нето за рад суботом­).


Сврха преговарања јесте да се дође до конструктивног решења узимајући у обзир интересе свих страна за столом.

Битка за побољшање статуса радника тек предстоји јер до краја ове и почетком следеће године следе и други Колективни уговори у осталим великим компанијама који морају бити потписани, а синдикат Независност се нада да ће и остали Послодавци кренути сличним путем.



К.П.





Коментари

09.10.2019 u 15:31 neko рече:

sindikat u srbiji radi na stranu poslodavaca a ne radnika,koji bre sindikat???

21 6
09.10.2019 u 18:13 Zoran рече:

Tako je. Sve što je rečeno je istina, sindikat Nezavisnost jedini ima kuraži, kapaciteta i moralnog kredibiliteta da povede radnički pokret u Srbiji ka boljitku.

10 13
Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана


Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
[email protected]

Пошаљи