Српска православна црква и њени верници данас славе Савиндан, празник посвећен Светом Сави који се сматра највећим српским светитељем.

Култ Светог Саве, који се у народу развио након преношења његових мошти из Бугарске у манастир Милешеву, био је толико јак да је довео до тога да су се и Турци завојевачи почели прекрштавати над његовим моштима. Из тог разлога мошти Светог Саве спаљене су на Врачару.

Свети Сава је даровао људима многа знања и вештине, многа материјална и духовна добра. По неким предањима, верује се да је Свети Сава још жив и да борави међу Србима. У друштву Бога или неког другог свеца, он путује с краја на крај земље и људима дели правду. Често се замишља као старац седе браде прерушен у просјака, који искушава ближње молећи их за гостопримство или какву другу услугу. У зависности од њихових поступака, он их благосиља или проклиње.

Желећи да умилостиве Светог Саву, многи нису радили на дан његовог празника. Посебно се пазило да се не чини ништа што би могло да призове вукове. Извођене су и разне култне радње да би се стока заштитила.

Народно веровање каже да ако на дан Светог Саве загрми у држави ће се десити важни и преломни догађаји, или ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ретка појава зими. О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној песми “Почетак буне на дахије”. Исто тако постоји и веровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.

Постоји народно веровање да на Светог Саву не сме да се носи ништа црвено. Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку. Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу. Међутим, црвено се није носило јер се веровало да боја крви привлачи вукове