Српска православна црква и верници данас славе Светог Трифуна, заштитника виноградара и пољских радова.
У "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића пише како је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји, од мача христоборног римског цара Дакија.
Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.

Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.
Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помиње страдање светитеља Трифуна.
На овај дан виноградари излазе у виноград да орежу барем један чокот винове лозе и полију га вином. Верује се да ће грожђе тако добро родити.
Ако на светог Трифуна пада киша, верује се да ће успешно родити шљива и да ће бити добра година.
Једно од веровања у народу је, да са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи, љубав.
У неким селима Шумадије слави се као заветан дан, јер се сматра да он штити села од града и поплаве.
Према веровању, Свети Трифун је чувар биља и штити га разних штеточина. Обично се њему моле да сачува њиве и винограде од скакаваца, гусеница и других инсеката.