И ове године на дан Светог Трифуна, за добар почетак и берићетну годину Владица Мишковић доктор Ургентног центра Опште болнице „Др Алекса Савић“ у свом винограду у селу Стара Божурна, орезао је три чокота И залио их вином. Он заштитника виноградара посебно носи у срцу, јер то је његова веза са прецима, И оно што он жели да пренесе на будуће генерације Мишковића.

Виноград, који се простире на 25 ари, сађен је на традиционалан начин, а не као што се сада подижу на шпалире, а др Мишковић је И на ту чињеницу поносан.

-Иако су ме саветовали да повадим старе чокоте И кренем све испочетка, ја сам наставио да радим виноград онако као што су га обрађивали мој деда И отац – каже др Мишковић И наводи да је виноград стар педесет година И да га је засадио његов деда Љубомир, наставио да га обрађује отац Душан и сада га одржавају он И брат Небојша.

Мишковић сваке године са истом преданошћу започиње посао у винограду, који И сада рађа као и када га је деда посадио. И сигуран је да кад дође време да га занавља да ће се држати метода својих предака.

Мишковић је поносан на свој рад, а његовом осећају посебно доприноси И чињеница да је један од ретких младих људи, који је успео да својим преданим радом сачува виноград. Већина поседа у његовом окружењу су зарасли у коров.

Обично са њим на овај дан пођу и пријатељи, али ове године због епидемије, избегнута је подршка.

-Прво се прекстимо и пожелимо берићетну годину, затим се чокот полије вином, па ореже. Тиме заправо започиње година вина- објашњава Мишковић.

Годишње од грожђа на овом простору, који је претежно под прокупцем и пловдином, добије око 600 литара вина. Он га не преоизвод у комерцијалне сврхе, већ дарује пријатељима и почасти их када му дођу у госте.

-Бавим се стресним послом и обрада винограда, производња вина су ми релаксација и растерећење до свакодневног стреса. Ово је породична традиција и моја лична љубав. Увече, после напорног рада, волим да попијем чашу, али само мог домаћег вина- искрен је наш саговорник.

Он љубоморно чува традицију, а његов подрум у породичној кући у селу Стара Божурна где је и виноград, је беспрекоран. Све се чува у брижљиво одабраним посудама и чека дружења, пријатеље и тренутке када човек који пуно ради може да одмори