Prokuplje na dlanu

Друштво

ЗДРАВСТВО НИЈЕ ПОТРОШЊА, ТО ЈЕ ПРОИЗВОДЊА



Објављено: 18.05.2020 u 21:32 | Аутор: Redakcija 0 коментар(a) ЗДРАВСТВО НИЈЕ ПОТРОШЊА, ТО ЈЕ ПРОИЗВОДЊА
Прокупље на длану

Ванредно стање уведено због спречавање ширења корона вируса у први план је ставило запослене у здравственим установама и домовима за старе и условима у којима они раде. О тој теми за портал „Прокупље на длану“ разговарали смо са председником синдиката запослених у здравству и социјалној заштити, Прокупчанином др Зораном Савићем, организацијом која окупља више од 60 хиљада чланова.


-Шта значи добро опремљене здравствене установи и кадар који у њима ради показала је тренутна ситуација везана за епидемију корона вируса, која је захватила скоро све државе света?

Мислом да је ова ситуација јасно показала каква је била организација здравствене службе у нашој земљи и некадашњим социјалистичким земљама. Земље које су имале примарну здравствену заштиту, посебно Заводе за заштиту јавног здравља, фигуративно су прошли много боље него остатак света. Те земље имале су знатно мање оболелих од корона вируса и умрлих у односу на развијене западне земље. Сада се тачно показао значај примарне здравствене заштите и Завода за јавно здравље у спречавању глобалне болести ЦОВИД-а 19.


-Да ли је здравство потрошња или производња?

Тренутна ситуација је показала да здравство никада није, нити ће бити, потрошња. Напротив, то је проиводња. Милиони и милиони оболелих, више стотина хиљада умрлих у свету, буквално су зауставили производњу у скоро свим областима. Због ове ситуације многе гране су изгубиле профит, затвориле производне погоне и отпустили на стотине и стотине хиљада радника. Болестан човек или нација није у стању било шта да ради или производе. Сада када ово сагледате може се закључити да здравство није потрошња. Улагање у здравство је улагање у будућност здравља нације.


-У последњих неколико година у земље Западне Европе отишао је велики број лекара и медицинских сестара и техничара?

Нажалост, то је тачно. По оцени чланова Фискалног савета у периоду од 2015. до 2018. године из Србије је отишло скоро 6.000 здравствених радника. Међу њима је био велики број стручних специјалиста са дугоговишњим искуством и добрих медицинских сестара и техничара. Највећи разлог одласка био је немогућност запослења, напредовања, усавршавања и лош материјални положај. Оно што охрабрује јесте да сада државни органи и ресорно министарство чини све да се то стање поправи. Током епидемије корона вируса примљено је скоро 4.500 здравствених радника, од који 1.500 лекара. У јуну је планиран пријем још 100 лекара и више од 200 медицинских сестара-техничара који су имали најбоље просек оцена током свог школовања. Осим пријема, сада се улаже у опрему и полако, али сигурно, побољшава материјални положај радника у здравству.


-Да би се добио један добар лекар спацијалиста Србија улаже доста новца?

Да би се, да тако кажем, добио један лекар опште праксе у Србији се утроши око 50 хиљада евра. У развијеним западним земљама, зависно од врста спацијализације, утроши се од 400 до чак 900 хиљада евра. Зато не треба да чуди што те земље траже наше лекара спацијалисте са дугогодишњим искуством, јер у њихово школовање нису уложили ни један динар или евро.


-Већина здравствених радника је током ванредног стања професионално, одговорно одрадила свој посао?

-То је апсулутно тачно. Радећи свој посао, и поред свих мера заштите, многи су се заразили и на жалост, преминули. То је ризик овог посла. Сада није било никако могуће да се у потпуности заштите ови радници зато што је то до сада био непознат вирус и заштитне мере које је требало да се предузму. То је и сада непознаница.


-У Домовима старих, такође је било доста заражених?

У домовима где су правовремено биле предузете све превентивне мере ту је стање било знатно боље у односу на друге установе. Стању у Домовима за смештај особа ометане у развоју је било изузетно тешко. Било је и таквих установа где су корисници прескакали ограде. Међутим, има и таквих примера где су уз јаку, да не кажем челичну дисциплину, урађене такве превентивне мере које су дале резултате за памћење. Пример Дома за негу и смештај старих лица у Прокупљу је како треба да се ради у оваквим ситуацијама. Захваљујући ангажовању читавог колектива, на челу са директором др Небојшом Вукадиновићем, овде није зебележен ни један случај заразе корисника или запослених корона вирусом.


-Током синдикалног рада у Београду, да ли имате контакте са народним послаником из Топлице др Дарком Лакетићем?

Пошто смо неколико година заједно радили у прокупачкој болници са колегом Лакетићем, који је и председник Скупштинског одбора за здравство и породицу и Народној скуштини Србије, свакодневно сам у контакту. Захваљујући њему и људима из Топлице обезбеђена су средства за адапрацију и реновирање Дома здравља где би за три године требала да се измести болница „Др Алекса Савић“. Измештањем болнице у Дом здравља, здравствена заштита би била доступна на једном месту. Свој допринос Лакетић даје и ангажовањем у опремању здравствених установа новом опремом и сталном борбом за побољшање материјалног положаја запослених у здравственим установама.


-Разговарајући са Вама стекли смо утисак да сте велики оптимиста за боље дане за здравствене раднике?

Из више разлога сам оптимиста. Велики број пријема у радни однос лекара и медицинских сестара и техничара, опремање и реновирање здравствених установа, куповина нове и модерне опреме и побољшање материјалног положаја у овој грани је нешто што је донедавно било незамисливо. Не кажем ја да ни у наредном периоду неће бити одлазака у друге земље, али сам сигуран да ће то бити знатно мање. Оно што би по мени још требала да се уради јесте да се повећа проценат издвајања за здравствену заштиту. До 2000. године тај проценат је износио 19, а сада 10, 3 одсто. Добро је што сада најодговорнији људи Србије наговештавају много већа улагања у здравство наше земље.


Г.Б.




Коментари

Нема коментара. Будите Ви први који ће оставити коментар.


Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана


Анкета

Да ли возите бицикл?


Контакт

+381 69 75 53 12

+381 69 33 19 311

[email protected]

Пошаљи