Prokuplje na dlanu

Из окружења

СЛОВЕНИЈИ НЕДОСТАЈЕ 40.000 РАДНИКА



Објављено: 27.09.2019 u 10:51 | Аутор: Biljana Roganović 16 коментар(a) СЛОВЕНИЈИ НЕДОСТАЈЕ 40.000 РАДНИКА
Словеначки сајам запошљавања у Нишу, фото:Прокупље на длану

У Нишу у балон хали се одржао Сајам запошљавања у организацији Завода за запошљавање Републике Словеније. Посетили смо сајам и поразговарали са колегом Сандијем Меком, службеником Завода за запошљавање. Господин Санди Мека није крио задовољство што ће отворено попричати са нама о тешкој теми која представља огроман проблем за Републику Словенију тренутно. Због тога смо одлучили да то не буде класичан интервју и да о теми попричамо неофицијелно не би ли добили што више информација.

Незапосленост у Словенији је 4.5%. До 01.09.2019. године, Словенија је издала преко 10.000 радних дозвола само за раднике из Србије. Како каже, циљна група Републике Словеније јесте да доведу раднике из Србије и из Босне јер се радници из ове две земље најбрже интегришу у систем и друштво. Отуда је и потписан билатерални споразум између Србије и Словеније, где држава Србија инсистира да се ствари ставе у легалне токове, онемогуће злоупотребе којих је било и пружи логистичка подршка приликом ангажовања радника из Србије, а све преко Националне Службе за запошљавање.

Словенија је земља која има преко 70.000 незапослених, али тај број не може да подмири потребе тамошњих послодаваца јер нису сви од тог броја радно активни. Преко 40% тог броја су људи старији од 50 година, а 20% су незапослени са неком врстом инвалидитета или комплексном породичном ситуацијом, те стога не могу да буду радно активни макар не код послодаваца који траже раднике. Скоро 50% послодаваца у Словенији има потешкоћа у налажењу радне снаге, те отуда огромно интересовање компанија за тржишта Босне и Србије. Још један од разлога недостатка радне снаге јесте тај што је, по речима нашег саговорника, Словенија релативно стара нација, у смислу просека година становништва. Наиме, Словенци имају у просеку око 43 године и мали природни прираштај.

Млади људи не одлазе масовно из Словеније као код нас. Углавном су то дневне миграције до Аустрије и Италије, тако да велики број младих не одлази за стално из земље. Углавном одлазе због каријере коју не могу да остваре у Словенији у појединим областима, али се такође касније и враћају. Како каже наш саговорник, држава је итекако свесна одлива али је и свесна да тај број никада није био велик нити ће по њиховом искуству бити. Просто, низак наталитет је одрадио свој део посла и то је главни разлог проблема који је настао још пре неколико година.

Словенија ће следеће, 2020. године бити принуђена, по проценама, да запосли 40.000 радника, страних држављана, углавном из Босне и Херцеговине и Србије. Ти људи ће у највећем проценту бити запослени у Грађевинском сектору, Саобраћајном сектору и производњи. Ова три сектора представљају и три стуба словеначке привреде.

У Словенији су тражени сви профили, а најтраженија следећа занимања: Радници у производњи у различитим индустријама, Вариоци, Руковаоци грађевинским машинама, Возачи, Електричари, Кувари, Конобари, Технолози, Фармацеути, Лекари, Инжењери и још много других занимања. Најмање су тражене професије друштвеног усмерења.

Тренутна минимална зарада у Словенији је 670 евра нето месечно, а то значи да нико испод тог износа не може да прими плату на месечном нивоу. Од 01.01.2020. године, минимална месечна зарада ће бити 700 евра нето. Просечна зарада је око 1.100 евра нето месечно, а разлике постоје у зависности од индустрије. Најплаћенији су послови у Финансијском сектору, Фармацеутском сектору, ИТ сектору. Сви радници, странци, који долазе да раде у Словенију имају апсолутно исти и подједнак третман као и домаћи радници. Прековремени рад се плаћа са 30% увећања, плаћа се рад празником и викендом а свима је по Закону о раду обезбеђен минимум од 20 дана годињег одмора, стим да је та цифра најчешће увек већа. У Словенији можете радити прековремено али не колико хоћете, јер је прековремени рад ограничен на одређен број сати месечно. Словенци сами, избегавају без преке потребе да раде прековремено, а како кажу, просто не желе да им друштвени живот трпи због посла.

Наш саговорник и Послодавци, итекако хвале радну снагу из Србије. Каже нам, да је генерално такво мишљење свих, те вероватно и отуда стратешко опредељење према тржишту радне снаге у Србији.

Процедура за пријаву за рад иде преко наше Националне Службе за запошљавање, а може се индивидуално проследити биографија директно Послодавцу. Услов је да радник макар један дан пре запослења буде пријављен као незапослен у Националној Служби за запошљавање у Србији. После тога се или иде на разговор у Словенију или они долазе у Србију да тестирају раднике и провере њихова знања. Ако све буде у реду, добија се радна дозвола на годину дана и радник почиње врло брзо да ради, у року од 8 дана по добијању дозволе. Неки Послодавци обезбеђују смештај и храну, неки не, али то све зависи и како се договорите са њима. Примера ради, Туристичко предузеће Сава, које управља ланцем хотела и које упошљава конобаре и куваре, у својим хотелима обезбеђује смештај и храну, а сви хотели су са 4 и више звездица. Само њима ће у 2020. години бити потребно 100 конобара и кувара. Многи Послодавци плаћају 13. плату, исплаћују посебне бонусеве и регресе за годишњи одмор.

Агенције за запошљавање које такође проналазе раднике за словеначке послодавце имају обавезу, по закону, да понуде једнаке и исте услове као послодавци. Не сме да постоји разлика, а ако постоји неки проценат који се узима од радника, сви би требало да знају да је то сумњиво и противзаконито те да такви случајеви слободно смеју да се пријаве надлежним институцијама.

Наш саговорник наводи једну изузетно битну ствар а то је да Послодавци поступају са радницима изузетно фер и коректно и да веома брину за своје раднике. Остаје само питање да ли је свуда тако или не. На моје питање да ли се ико у Словенији бави проценом штете због недостатка радне снаге, одговара да се Завод за запошљавање тиме не бави али да се министрарство финансија Словеније итекако озбиљно бави проблемом и да је штета у привреди катастрофално велика те отуда и фокус на тржиште Србије и Босне, јер су та два тржишта једина препозната да могу да дају раднике, квалитетне, свих профила, који се најбрже интегришу.

Сајам у Нишу је био изузетно добро посећен. Много људи је обилазило штандове још од самог отварања у 12 часова. У разговору са радницима који конкуришу, открио сам да добар број њих већ има од раније искуства у сарадњи са словеначким предузећима, да имају још увек важеће дозволе, да су неки дошли овде привремено, да су им породице већ горе и доста тога. Преовлађивали су породични људи, преко 35 година и старији. Такође, сајам су посетили и веома млади људи, од око 20 година који дефинитивно планирају да се окушају и пробају да раде у Словенији. Доста свршених ученика угоститељских школа, текстилних школа, младих мајстора техничке струке, ЦНЦ техничара, електричара и електромонтера. Старија генерација је углавном била сачињена од професионалних возача, вариоца, грађевинаца и осталих. На неким штандовима су се одмах радила и тестирања за раднике у производњи.

Пре сајма у Нишу, одржан је сајам у Београду, а сами организатори су изненађени бројем људи који се пријавио на штандовима. У Београду је, у просеку било по више од 70 разговора на сваком штанду, не рачунамо укупан број пријава. Изненађење је представљало то што су се у Београду пријављивале струке које се до сада нису пријављивале као што су стоматолози, фармацеути, лекари и слично. На сајму у Нишу је учествовало преко 20 компанија из Словеније, а за мене лично је представљало право изненађење учешће Поште Словеније, колико сам видео, јединог државног предузећа.

Даљи ток разговора се базирао на анализирању и коментарисању других тржишта у окружењу, Хрватске, Босне, Аустрије. Ситуације су свуда сличне и све службе ових земаља имају скоро исте или сличне проблеме. Дотакли смо се и Немачког тржишта и на моју констатацију да од 01.01.2020. године Немачка отвара тржиште за раднике из Србије, колега је прокоментарисао да је добро упућен и да се већ прави стратегија и за то. Иначе, у Немачкој, по његовом речима, стратегија за запошљавање и ангажовање страних радника се ради са обухватањем дистанце од неколико десетина година унапред. Држава Немачка има и факултете где се образују службеници Службе за запошљавање. Свесни да се тржиште у Европи, у свим деловима, празни, Немци ће отварати канцеларије своје службе на блиском истоку и у Северној Африци и то им је следећи корак и фокус, пошто се исцрпе сви могући извори у остатку европе, поготову на југу и на истоку. Да врло озбиљно сагледавају ситуацију показује и Немачка државна агенција која ради на територији Србије уназад неколико година. Првенствени фокус јој је тренинг, припрема и обука за најтраженије послове и профиле у Немачкој. У складу са тим, та агенција, заједно са државним институцијама и општинама опрема кабинете техничких и других школа у Србији и тамо школује и обучава профиле који су најтраженији у свим државама Европске Уније, посебној у Немачкој. Такође, тренутно у Србији не постоји Дом здравља или болница која није излепљена плакатима о курсевима за учење немачког језика.

Као аутор текста имам обавезу да реално пренесем информације које сам добио. Да су истина показују и искуства из претходних година, а и садашња. Сви се у окружењу труде да стратешки решавају проблем недостатка радне снаге. Код нас је то мало другачије. Мишљења сам, да ми још увек нисмо свесни недостатка радне снаге у Србији. Иако је по неким цифрама, незапосленост велика, треба имати у виду и проверити да ли су те бројке реалне. Код нас већ увелико не можете наћи вариоца, молера, електричара, возача и осталих профила, а у исто време су по приватним фирмама и компанијама велике флуктуације. Сви су већ отишли, а као што видимо, преостали се спремају за одлазак. Оваква ситуација, нажалост, није препозната као проблем, још увек, а већ је касно да се било шта уради. Штета која полако настаје биће таквих размера да као друштво и држава нећемо бити у стању да одреагујемо и следи нам привредни пад и колапс, што ће само појачати одлив радника из земље. Чак ни најава повећања плата или било какво драстично повећање плата неће моћи да заустави неминовно јер смо већ закаснили. Срећни ће бити само они који су о овим стварима мислили на време, а таквих је врло врло мало.


К.П.





Коментари

30.09.2019 u 01:29 RADIVOJE STANKOVIĆ рече:

OVDE SE MALO PRETERUJE SA HVALJENJEM A PRETERUJE SE SA PLATOM. VOZAČI KAMIONA ZARADE VIŠE NEGO U SRBIJI. VARIOCI ZARADE MNOGO VIŠE MEDECINSKE SESTRE I BRAĆA ZARADE VIŠE, ALI SESTRE KOJE NAPUSTE ZDRAVSTVO U SRBIJI I ODU U SLOVENIJU ZAKUKAJU POSLE TRI DANA PA PROKLINJU SEBE ŠTO SU POGREŠILE. ZATO ŠTO SE SESTRE U SRBIJI PONAŠAJU KAO DA SU PACIJENTI TU ZBOG NJIH A NE SESTRE ZBOG PACIJENTA. PACIJENTU SE NESME DA OBRATI SA TI KAO U SRBIJI. PACIJENT NESME DA ČEKA DOK SEJA NE POPIJE KAFICU NEMA PRIVATNOG TELEFONIRANJA A DA PACIJENTI ČEKAJU NA ŠALTER DOK ONA NE ISPRIČA KOLEGINICI KAKO SE PROVELA ZA VIKEND. A SAD OKO LAŽNE VELIKE PLATE. ZARADI SE MALO VIŠE NEGO U SRBIJI. ALI U JEDNA SOBA KOŠTA OD 250 DO 450 EURA ZAVISI GDE SE NAĐE PLUS STRUJA I KOMUNALIJE. HLEB JE JEDAN IPO EURO, PARADAJZ OKO DVA PAPRIKA DVA IPO EURA PA SE SAMI IZRAČUNAJTE. A PLATA RADNIKA U PROIZVODNJI JE DO 800 EURA. REGRES SE ISPLAĆUJE A TRINAESTA PLATA NE LAŽU VAS ONI KOJI TAMO RADE SAMO SE HVALE.

0 0
30.09.2019 u 14:00 neko рече:

ne preteruj prijatelju sa cenama,za sve ostalo si upravu,cena stana kosta oko 400 eura a ne soba,soba se naplacuju oko 200-250 eura sa racunima,hrana je skoro pa kao kod nas,hleb imas od 60 centi do 3-4 eura pa izvolte biraj,u sloveniji sam placao 1kg.mlevenog mesa 3.5 eura,dodjem ovde 560 din.garderoba je jeftinija,prevoz kao kod nas u nis expres itd...plata ti zavisi od koliko smena radis i radnog staza,moj prijatelj u fabrici zaradjuje 1200 eura radi cetiri zmenske kako to slovenci kazu,ja sam radio u restoranu za 1100 eura,kako se ko snadje,nemaju svi 800 eura plate.

1 0
Одговори на коментар
28.09.2019 u 18:08 neko рече:

@anketar prijatelju,1100 eura u sloveniji je odlicna plata,ja sam imao tu platu,stan 400 eura i 100 eura racuni,ostalo mi 600 eura.sa tim novcem ja sam gore ziveo sasvim pristojno,onda imas trinestu platu 1000 eura,imas regres 900 eura itd...decu nemam ali ljudi koji imaju decu a da su maloletna dobijaju isto novac za decu,ako su punoletna pa cak i srednjo skolci mogu da se zaposle i rade,naci posao u sloveniji nije nikakav problem pri tome veza ti netreba,dvoje ako rade zive sasvim pristojno,100% bolje nego u srbiji

4 1 Одговори на коментар
27.09.2019 u 16:46 neko рече:

ja vec par dana saljem CV na nekoliko kompanija i svi mi odgovaraju da strancima trenutno ne sredjuju papire,inace govorim slovenacki jezik pa opet nevredi

8 1 Одговори на коментар
27.09.2019 u 15:39 Mirko рече:

Ako se i ovde umeša agencija ADECO onda su radnici nadrljali anajviše će da profitira sama agencija.Ločno sam osetio na svojim leđima.

10 0 Одговори на коментар
27.09.2019 u 14:40 anketar рече:

Cifre su zanimljive, to je ljudima ovde najbitnije ali naš čovek uglavnom ne shvata da će i tamo morati da plaća i stan i hranu i da neće moći kao ovde celi da dan visi po kafićima ili da se druži nego da rinta. Mnogi su se vratili, i to majstori, ljudi koji su i ovde rintali.

7 3
27.09.2019 u 19:01 Ma živ ti ja... рече:

Vratili? Majstori? Bolji vic nisam čuo! Brat iz familije radio je u jednoj našoj firmi kao varioc, autogenac, mesečno oko 60 hiljada na teren, sada u Sloveniji ima 8€ sat, njih četvorica žive u dvosobnom stanu, plaćaju ceo stan 700€, što je po 130 i par evra, sa ostalim troškovima sve oko 180€! Toliko o troškovima, dva dana za stan i komunalije, već godinu i po su gore i dolaze leti na po 5 -6 dana... Toliko o tome da gore ne može da se zaradi, sami izračunajte koliko može da mu ostane, radi isto ko ovde po 10 sati, i tri subote mesečno, znači 25-6 dana! Manite da lažete ljude da se bilo gde gore muče i nije to to, samo možete da lažete, znam bar 60 njih vozača, varioca, električara što su otišli i nisu se vratili, niti će...

4 3
28.09.2019 u 00:26 Bitno je da varioc vari рече:

a ne varilac?! Očito ko danas zarađuje pare...jaooo majko gde mi prođoše godine...kazu uci sine škole...ccc...ostadoše džigerice i bubrezi po fakultetima...izgleda da je studiranje služilo samo vlastima da smanje socijalni pritisak i kupe vreme jer nisu bili u stanju da ljudima obezbede posao. Pitaću ih kad se desi ovde kao u Hrvatskoj,ostalo 4000 praznih mesta na fakultetima,niko neće da studira,kazu bolje apartman na moru i automehaničar nego diploma!!!

2 0
28.09.2019 u 11:23 Jes pogrešio sam рече:

Tačno da sam pogrešio varioc-varilac, pa nisam ja nastavnik pa da znam, i ja sam samo srednju završio i radim na dnevnicu pa i ne moram da znam ispravno! Ali u pravu si zar nije bolje da radiš u inostranstvo majstoriju i imaš stan na moru nego ovde da čuvaš diplomu, da je luftiraš kao pojedini u zadnje vreme, i da ti najvrednija stvar bude članska karta partije... Došlo vreme da kao moj deda 50-tih godina idemo u pečalbu

2 0
28.09.2019 u 12:18 anketar рече:

Opet politika. Može li bez politike, pričamo o novcu, radnom vremenu, zaradi, opstanku... Tekst kaže, minimalna plata oko 700 eur, prosek 1100, a autogenac znači tera 2000 mesečno. Mogu li svi u najprofitabilnija zanimanja ? Ljudi o kojima pričam nisu zarađivali 2000 mesečno. I pride su razmišljali o tome kako da okupe porodicu na jednom mestu a ne da dele sobu sa drugima. Da okupiš porodicu gore treba kao što ti reče 700 evra za stan (ako sam te dobro razumeo, 180 po osobi sa sve telekomunikacijama, strujom, vodom, grejanjem...) Autogenac možda može da okupi porodicu gore, čak i da mu žena ne radi, ostaje im 1300 evra za celi mesec da hrane i oblače i sebe i decu, voze se... Koja je poenta ne vratiti se odozgo ako ne povedeš i porodicu odavde? Šta će onaj sa prosečnom platom od 1100e ako na režije ode 700 ? Pretpostavljam da zaposli i ženu i tako dobije još 1100. Onda je pitanje šta sa decom ? Vrtić ? Opet trošak, dva deteta - 700 evra mesečno. Ako radiš 25 dana nedeljno po 10 sati (npr od 8 do 18) i ne teleportuješ se do kuće, radnim danima imaš vreme od 19 dok ne zaspiš da posvetiš deci, plus onih 5 dana mesečno slobodnih... Iskreno, velika žrtva.

0 0
Одговори на коментар
27.09.2019 u 14:39 Inat рече:

Ne bi im otisao iz inata. Pre 30 godina su nas terali i oni i hrvati kao gubavce a sad nas opet zovu! Ima puno zemalja za rad Nemacka,Norveska,Danska,Holandija,Svajcarska...e bas necu Sloveniju...neka uzmu Avganistance,Pakistance...oni ce im biti bolji od Srba!

9 5
27.09.2019 u 15:04 Inadzija рече:

Nemoj bre,niko te ne tera hahaha

7 1
27.09.2019 u 16:22 Slovenac рече:

Slovenija je mnogo bolja opcija od nemacke, zbog blizine, cena a i zbog jezikA

6 0
27.09.2019 u 18:16 km рече:

Jesenice-Nemacka granica 200km,nije nam mnogo blize

0 4
Одговори на коментар
27.09.2019 u 11:00 Bale рече:

Zasto Slovenci nezele da priznaju Srbima status nacionalne manjine u Sloveniji,a Slovenci taj status imaju u Srbiji?

11 0 Одговори на коментар
27.09.2019 u 10:59 Nikola рече:

Dobra stvar samo da sednem u avion i eto me za 45 min u Ljubljanu. Nisu oni dzabe uveli liniju Nis-Ljubljana.

9 0 Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана


Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
[email protected]

Пошаљи