Данашња ситуација у Петричу код Клине, селу у којем је некада живело пар стотина Срба од којих је сада настањена једино бака Кара Грујић, а где је косовска полиција окупљена око црквеног дворишта у којем се налази порушени храм свете Тројице, забранила Србима да уђу у двориште цркве- више је него позната .Понавља се годинама само се мењају одредишта..Али да наше светиње подједнако сметају Албанцима баш као и Срби управо је јасно на примеру порушеног храма свете Тројице у Петричу. Када су већ јуна 1999 протерали Србе из овог метохијског места , Албанци су се острвили на храм који их је подсећао на некадашње комшије. Међутим, иако су морали да напусте куће и имања, Срби из Петрича врћали су се свом порушеном храму, светом месту на којем су славили сеоске литије.То их је приближавало некадањим домовима, узурпираним имањима..Враћало им је наду да ће се једнога дана вратити и обновити порушено, баш као и храм чији су остаци и даље у дворишту.Међутим,свесни да упркос расељеноштву Срби не заборављају своје корене , Албанци су насрнули на њих. И то окупљене у црквеном дворишту, баш када је свештеник покушао да пресече славски колач,.прошле на дан сеоских литија, засули су Србе каменицама .

Од већег напада некадашњих комшија, расељене Србе окупљене око рушевина своје цркве тада је спасила косовска полиција. Међутим, ове године расељене који су дошли из разних крајева централне Србије да обележе своје литије, нису дочекали комшије Албаци већ припаднции косовске полиције који су им забранили да уђу у црквено двориште и пресеку славски колач. Образложење је било да нису безбедни и да се боје инцидената.Међутим, разочарани због спречавања да уђу у двориште своје цркве расељени су се окупили у дом породице Пешић, петочлане повратничке породице у самој Клини. Ту су пресекли колач који је са собом из Мрчајеваца донео Радомир Грујић некада житељ Петрича.Мада су расељени обележили заједно сеоску литију, с правом су се данас после забране обављања верског одреда запитали каква је разлика између обичних Албанаца и њихове полиције.Јер и једни и други забрањују Србиме основна људска права. Први то чине по инерцији и навици јер не желе повратак расљених Срба чија имања користе без икакве надокнаде већ две деценије.А други не желе да заштите Србе од својих сународника иако им је то дужност и професионална обавеза. Зато је оно малопређашње питање потпуно логично !

Међутим, то би можда Србима на Космету било и разумљиво јер су навикли да од албанских институција не могу добити заштиту. Али жалосно је што су поново изостале не смао реакције већ и заштита од стране КФОРа и Еулекса којима су се обратили не рачунајући УНМИК поотову што Албанци више и не третирају ову мисију нити је њихово особље готово игде видљиво на терену.

М.С.