У НЕДЕЉИ ЗА НАМА: ПРИШТИНА ОБЕЛЕЖИЛА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД ДОЛАСКА НАТО НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Протеклог четвртка на главном градском тргу Скендербег у Приштини обележено је двадесет година од доласка НАТО на Косову. Главе званице ове церемоније која је отпочела нешто пре поднева били су перјанице једностране косовске независности: некадашња државна секретарка САД, Медлин Олбрајт, некадашњи амерички председник Бил Клинтон, некадашњи генерал Весли Кларк...Ту су били и некадашњи шеф мисије ОЕБС на Косову, Вилјем Вокер, некадашњи председник Хрватске Стјепан Месић, али и представници приштинских институција, некадашњи челници „Ослободилачке војске Косова“ и садашњи представници власти на Косову, председник Хашим Тачи, премијер Рамуш Харадинај…

Дакле, бивши и садашњи.

Иако је церемонија после које је откривена биста бивше секретарке САД Медлин Олбрајт на тргу који носи њено име, помпезно најављивана, очекивана еуфорија Албанаца је изостала. На главном градском тргу испред косовске Владе и Скупштине било је свега пар хиљада грађана. Није било масових долазака Албанаца из других крајева Косова, а чини се да су и они који су дошли буквално морали да то учине из разноразних разлога.Чини се да их је било више у околним кафићима који су незаинтересовано посматрали шта се дешавало на тргу посматрајући догађај на великом видео биму. Да ли је то Албацима досадила толико прижељкивана такозвана независност од Србије али и зависност од некадашњих ментора који су бомбардовањем једне суверене земље издејствовали долазак НАТО трупа на део те земље, тешко је потврдити. Али, чињеница да је обележавање овог за власти у Приштини , како су истицали, „важног јубилеја за слободу и демократију Косова“ протекло уз мали број грађана и без помпезног славља и весеља како су то раније они умели да изрежирају, указује да им овај јубилеј не значи много. Осим, наравно челницима у Приштини који су на овај или онај начин на политичкој сцени већ две деценије. Очито да су и грађани Косова албанске националности постали свесни да их представљају криминалци и некажњени злочинци. Зна то и међународна заједница упркос томе што су се на церемонији могли видети поједини актуелни представници међународних мисија на КиМ.

Симболичан број окупљених на церемонији коју је „обезбеђивао“ велики број припадника косовске полиције, указује на много тога. Да су грађани свесни да од последица бомбардовања које је претходило доласку НАТО умире велики број Албанаца. Да их на годишњем нивоу према подацима које је пре две године обелоданило косовско Министарство здравља умре више од четири тачније четири и по хиљаде. Да је незапосленост на КиМ већа од чак 60 одсто. Упркос великом броју новоотворених тржних центара и мањих продајних објеката на Косову и даље производње буквално да нема. После увођења додатних такси од 100 одсто на робу из централне Србије, већину животних намирница али и других производа Косово увози из региона, пре свега северне Македоније, Албаније, Бугарске, Хрватске, али и Турске и других земаља. Беспотребно је рећи да су те цене због трошкова транспорта знатно веће од цене истих производа, који су узгред речено и по мишљењу албанских потрошача лошијег квалитета од оних из централне Србије. Знају грађани албанске националности и они старији и млађе старосне доби да би више од педесет посто младих , само да добију визну либерализацију напустила Косово. Јер, готово свака породица већ има неког свог у земљама западне Европе, или у Америци.

Опште је познато да је албанска мафија неприкосновена у трговини дрогом. Да ли би се и они који желе да напусте Косово бавили диловањем тешко је претпоставити, али чињеница је да су многи спремни да „спакују кофере“. Многи свесни такозване косовске релности и онога на терену, где је узгред речено, у последњих двадесет година саграђен велики број велелепних кућа и других обејката, могу се запитати шта ту не штима? Они „приземнији“ рећи ће зидови се не једу! Али, они свеснији те реалности навешће претходне чињенице као и ону да значајан број поштених обичних грађана не желе да их представљају криминалци и некадашњи „људи из шуме“. Исто тако, свесни су да те „слободе и демократије“ има само у говорима политичара. Јер, и знатан број Албанаца не осећа се слободним. Пре свега због чињенице да је на КиМ враћен велики број некадашњих ратника са ратишта у Ираку и Сирији. Али и такође , чињенице да верски фанатици и даље роваре Косметом. Међутим, суштинско питање је ко заправо „управља“ овим делом „ничије земље“. „Земље“ на којој је НАТО у виду КФОР и даље водећа војна мисија, а мисија Еулекс иако готово без икаквих овлашћења и даље је присутна. Ту је и УНМИК који понајвише смета радикалним Албанцима, иако је ова мисија свидело се то некоме или не, поставила „темеље“ те лажне државе. Наводне државе у којој и даље нема повратка више од 200. 000 Срба и неалбанаца, у којој још увек готово нико није одговарао за злочињене почињене над Србима и Албанцима који су јој били лојални, али и Ромима и осталима. Зато се далеко већи број Албанаца, којих, како тврде актуелни представнции, има око 1,7 милиона, с правом питају чему да се надају? Они старији свесни су да ни њима претходне две деценије нису донеле ништа осим неизвесности.

Можда ће у наредниим годинама и деценијама бити све извесније повлачење признања једностране независности Косова од оних светских држава које су то учиниле брзоплето и по наговору али и притисцима главних ментора косовске независности. Да је она у мањој сфери интересовања актуелне власти САД указује и чињеница да су на церемонији поводом 20 година од доласка НАТО трупа на КиМ били бивши амерички челници!

Дописник Прокупља на длану са КиМ : М.С.