Слика поломљених надгробних споменика на православном гробљу у Липљану , које су још увек непознати вандали оскрнавили и поломили у ноћи између петка и суботе , могла се на жалост видети на већини православних гробаља на Космету. Јер, готово да нема православног гробља на Косову и Метохији поготову у албанским срединама које није девастирано.

Поломљени споменици, руиниране капеле крај гробља чак и делови костију покојника вађени из сандука, слика су реалности последњих двадесет година. И то није ништа ново, али се и после двадесет година постављају иста питања : “ Коме и зашто сметају мртви Срби? Ко се усуђује да ломи надгробне плоче и скрнави посмртне остатке покојника. Зашто се и после двадесет година понављају исти вандализми на српским гробљима?“

Вероватно би одговор многих био да злочини који су некажњени увек прете да се понове. Поготову што до сада није забележен ни један случај проналаска или кажњавања ових вандализама на српским гробљима у покраини. Незваничи подаци говоре да је више од стотину правосланих гробља оскнављено и порушено. Међутим, најновије скрнављење 23 надгробне плоче на гробљу у Липљању уочи 23- јула, више је од вандализма. То је показатељ да вандали, било да су старији или млађи, немају , што би рекаонаш народ, ни вере ни вечере. Немају ни срама ни страха од Божије казне али ни елементарне културе ни људскости. Јер, ломити споменике уочи двадесетогодишњице једног од најтежих злочина, масакра почињених над четрнаесторо жетелаца у Старом Грацку надомак Липљана више је од злочина! Напаћеним малобројним Србима у Липљану и суседном Старом Грацку немани у људском облику поново су продубили најдубље ране: да ни покојни немају мира нити слободе на свом парчету земље. А надлежне очито тај вандализам не занима. Као ни међунаордну заједницу која је у претходних двадесет година присутна на КиМ. Али, док се не зна ни броја припадника међународних мисија УНМИК, КФОР, Еулекса који су се смењивали од 1999. године, Срби из Старог Грацка којима је на најсвирепији начин масакрирано четрнаесторо рођака, синова, браће, родитеља, суседа, не заборављају да су се албански злочинци из суседног албанског села, жетеоцима који су изашли да сакупе летину, приближили у униформама КФОР. И зато су недужне Србе спречили да се бране, да покушају да се супроставе или побегну наоружаним зверима у униформама КФОР. Те звери биле су лукавије од наивних жетелаца међу којима је најмлађи био надомак пунолетсва, али га није дочекао. Убијен је на њиви са оцем, стрицем и осталим мештанима само зато што је Србин. Не заборављају житељи Старог Грацка своје најмилије, као ни и злочинце. За почињени масакр подједнако криве и припаднике британског КФОР који упркос вишедневним молбама нису желели да заштите српске жетеоце, нити су дозволили њиховим породицама да их виде последњи пут пре сахрана. Најгоре је што никада нису ни окончали истрагу за овај злочин, баш као што никога никада нису чак ни осумњичили за ломљење споменика на православним гробљима.

И док руше српске споменике, Албанци у жељи да се додворе својим западним менторима, почев од 1999. године као никада пре тога у историји, својим покојнима подижу споменике! Желе и на тај начин да обележе и „заузму“ територију коју „ослобађају“ и уништавањем српских гробаља, од којих су многа чак и преорана и сасвим „нестала“ са лица земље. Чинећи смртни грех, Албанци покушавају да остваре своје план да „уклоне“ чак и мртве Србе са Космета.

Како чак ни живи Срби на Космету немају заштите, једино остаје нада у божију правду и добро познату изреку : „Сила Бога не моли, а Бог силу не воли!“ Питање је само чија ће бити последња и колико ће се још трпети злодела и вандализам над покојницима.

Ј.Н.

АЛБАНСКИ СПОМЕНИЦИ НЕТАКНУТИ

Док у јужном делу Косовске Митровице српски надгорбни споменици готово да су потпуно уништени, у северном делу овог града, на гробљу које је српско има доста албанских надгробних споменика, али су они у савршеном стању. То је прича која показује ко поштује преминуле и како.