Косовске институције поново су , по ко зна који пут у протеклих двадесетак година, од доласка међународне заједнице на Косово и Метохију најавиле забрану уласка српских политичара на КиМ. И то сада у јеку кампање за ванредне парламентарне изборе заказане за шести октобар. Јетлир Зимберај, саветник косовског министра иностраних послова Беџета Пацолија изјавио је иностраним медијима да косовске институције неће дати дозволу за улазак ни једном “представнику друге земље” како би искористио долазак за предизборну кампању. Ова одлука како је појаснио Зимберај, поготову се односи на званичнике из Србије и посебно нагласио да се забрана односи на најављену посету Александра Вучића председника Србије Космету.

И док су протеклих месеци српски медији чак и објавили списак непожељних политичара и угледних личности из Србије а у који је наш сајт имао увида, (списак се односи на све министре у Влади Србије, значајан број народних посланика али и судија и професора), и који је , према сазнањима ПНД достављен свим административним прелазима између Космета и централне Србије и који косовске власти повремено, у циљу својих дневно-политичких потреба активирају, што за познаваоце косметских прилика није ништа необично, у читавој овој самовољи и једноумљу албанских институција и полтиичара,чудно је то што та њихова самовоља по ко зна који пут осликава немоћ међународне заједнице. Не немоћ у правом смислу те течи да не могу да приволе албанске власти да не чине једностране потезе, већ њихову немоћ у смислу недостака жеље, макар и само обављали своје надлежности, да се замерају Албанцима.

А многи би се сада, после готово две деценије присуства те међунаордне заједнице запитали, зашто би представници мисија Еулекс, КФОР и УНМИК уопште и реаговали.? Поготову што се ни до сада нису оглашавали ни за, рекли би обични људи, много крупније ствари. За киднаповања и убиства Срба на пример! За њихово протеривање из готово свих градова јужно од реке Ибар. За заузимање и уништавање њихове имовине, радних места. За неоснована хапшења, бројне нападе и пљачке укључујући и покушаје својатања српских културно-историјских знаменитости. Јер, ако се због свега наведеног, представници наводних међународних мировних мисија нису оглашавали, зашто би, питаће се многи, сада реаговали на једнострану одлуку косовских власти да забране улазак српским политичарима на КиМ. Јер, све те мисије су одувек биле привржене Албанцима и никакво чудо што ни сада не желе да се огласе поводом кршења Споразума о слободи кретања.Иако овај споразум потписан својевремено у Бриселу, у оквиру истоименог споразума подразумева одређену процедуру у смислу најава доласка српских званичника на Косово и Метохију и то посредством мисије Еулекс, и овај споразум је као и многи други постао само мртво слово на папиру. Баш као и толико најављивана Заједница српских општина чије је формирање предвиђено овим споразумом а чији је гарант требала да буде управо прозвана међунаордна заједница.Али, шта, како нам рече један мештанин Грачанице, странце брига за Србе. Није њих, говори нам он, брига ни за Шиптаре.

Њих је, како нам каже, а са чијим мишљењем ће се сложити сасвим сигурно сви косметски Срби али и поштени Албанци, брига само за своје џепове. Јер, плате које на име боравка на ризичном Косову и Метохији примају припадници међунаорндих мисија своде се на хиљаде евра. И зашто би се, онда не дај Боже, замерали Албанцима, који су далеко бројнији од Срба на КиМ.А правда,надлежности и споразуми. Они изгледа остају само оштећенима и новинарима да их опомињу али очито без ефекта !!!!

М.С.

ХАПШЕЊЕ ЗБОГ КРШЕЊА ЗАБРАНЕ

Једна од бруталнијих акција поводом непоштовања забране уласка политичарима из Србије на КиМ, одиграла се пре готово две године када су припадници специјалне јединице косовске полиције Росу у Косовској Митровици испред Митровачког двора ухапсили директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића.Више десетина до зуба наоружаних специјалаца после шок бомби и уз употребу силе упало је тада у салу у којој се одржавао састанак Ђурића са политичким представницима Срба са КиМ. Осим хапшења директора Канцеларије за КиМ, тада је брутално претучен сниматељ РТС док је осталим новинарима прећено пушчаним цевима, а читава акција протекла је без реакције међунаордне заједнице.Заправо протекла је уз посматрање војника КФОР-а задужених да обезбеде мир и сигурност свих на КиМ.А они су тада својим скупоценим апаратима и камерама само снимали читав догађај.