-За њих бољи дани треба да дођу што пре је могуће, јер 20 година је исувише дуг период чекања. За неке од њих толико дуг да су изгубили сваку наду да повратак на њихова имања може да се деси- истакао је потпредседник косовске Владе у оставци и министар за повратак Далибор Јевтић поводом Светског дана избеглица и упозорио на проблем расељнеих лица са КиМ

У цвом обраћању он је нагласио да ће уложити сав свој труд да могући повратак, јер је право на повратак и слободан живот основно право свих.

- Молим вас да не продајете имања и будете упорни да се вратите, јер ћемо једино тако успети у намери да поново буде ваше оно што вам је неко бесправно узурпирано, отето, украдено- поручио је Јевтић.

Опомињући да Светски дан избеглица не треба и не сме да буде једини дан када се подсећамо на сву бол и патњу са којом се суочавају људи који су против своје воље напустили све што су годинама стицали , Далибор Јевтић потпредседник косовске Владе и министар за повратак у оставци поручио је данас у саопштењу за јавност да 20,. јун не треба да буде једини дан подсећања на оне које су напустили своје домовове, своје места, градове, села…односно да не треба да буде једини дан подсећања на све оне проблеме које имају, а како је нагласио , имају их пуно.

-Обавеза читавог друштва је да о расељеним лицима са Косова и Метохије размишљамо свакодневно, али да им пре свега морамо помоћи да им сваки дан буде лакши и лепши од претхотног. Наша обавеза је да свакодневно радимо на стварању бољих услова за њихов живот- истакао је у саопштењу за јавност Јевтић.

Он је опоменуо да је и даље велики број људи не својим вољом ван својих домова и да се процес повратка одвија веома споро, а да људи који живе у колетивним центрима и осталим привременим смештајима, у великој мери недостојним живота обичног човека, немају времена да чекају боље дане.

Јевтић и изразио бригу што се породице које су се вратиле често нападају и што ти напади управо доводе до њиховог поновног исељавања. Такви проблеми по Јевтићевим речима шаљу лошу поруку онима које се одлуче на корак повратка. Томе, како наглашава, доприноси и проблем узуриране имовине, лоша економска ситуација у повратничким срединама, жеља за посећивањем својих светиња од стране расељених које се и данас дочекују негативно.

- Све то нас враћа неколико корака уназад у намери коју покушавамо да реализујемо –закључио је министар за повратак у косовској Влади Далибор Јевтић поручивши да док год буде био министар за заједице и повратак, неће одустати од намере да свима који желе да се врате то и омогући јер је то једино прихватљиво решење и позвао остале колеге да у томе помогну.

Ј.Н.

МИНИМАЛАН ПОВРАТАК

Пема подацима срских власти са Косова и Метохије током 1999. године избегло је око 250.000 Срба и неалбанаца док се према незваничним подацима није вратило ни десетак посто расељених. Готово сви градови јужно од Ибра остали су без Срба, у којима сада тамо где су обновљене цркве, живе свештеници са породицама.

СТАТИСТИКА

У Приштини која је до 1999. године бројала више од 40. 000 Срба нема ни једног повратника, а у граду који је до тада био слика мултиетничке средине живи свега двадесетак Срба. У суседном Косову Пољу које је бројало око 5. 000 Срба сада живе свега две српске породице..У Уршевцу у коејм је 1999. године било више од 10. 000 Срба сада је само један свештеник у црквеном конаку. Слично је и у Гњилану.Од 20. 000 Срба остало је двадесетак. Слична слика је и у Пећи, Дечанима, Клини и осталим метохијским местима где је до 1999. године живело 50. 000 Срба од којих се вратило свега 2. 500 који покушавају да опстану у повраничким срединама Исток и Клина. Једино место у пећком округу из којег по доласку међународне заједнице Срби се нису исељавали је Гораждевац. И одатле због недостатка посла, млади одлазе у последње време, тако да се од 1. 000 житеља колико је било пре пар година тај број свео на 800 становника.

Осим 1999. године Срби су своје куће и станове били приморани да напусте и током мартовског Погрома када је више од 4. 000 њих избегло Спод синхорнизованим нападима Албанаца.