Да је на Косову све могуће, доказује и данашњи пример из села Горњи Ливоч, удаљеног два километра од Гњилана. Иако су до сада Албанци на Косову и Метохији заузимали српске куће станове, имања, фабрике, школе, поште, болнице, једном речју сву некадашњу државну односно друштвену имовину.Данас су постављањем албанске заставе покушали да присвоје и српско гробље .... „Својатају они српске цркве и манастире тврдећи да су њихови, али до сада нису присвајали и покојне Србе. Да ли постављање албанске заставе на српском гробљу у селу Горњи Ливоч значи „присвајање“ само земљишта или и покојних Срба могу знати само болесни умови који су поставили заставу међу споменицима оштећеним од својевремено бачене бомбе на ово гробље. Овај парадокс је необјашњив чак ни бољим познаваоцима косовских прилика а израз парадокс можда не би у овом случају био примерен да Албанци последњих двадесет година од доласка међунарoдне заједнице на КиМ нису почели да граде и постављају споменике налик на православним гробљима на гробним местима својих покојника- до тада незамислив начин. Иначе, Албанци су до сада углавном рушили надгробне плоче, уништавали капеле на српским гробљима а према званичним подацима епархије рашко-призренске у последњих двадесет година девастирано је више од стотину српског гробаља на КиМ, док је, што је такође незамисливо, на једном мањем српском гробљу у Ђаковици саграђена велелeпна зграда општинског суда. Јер, на Косову је и немогуће на жалост-могуће.