На северу Космета данас су затворене све радње, угоститељски објекти, апотеке и други објекти у знак протеста због увођења такси од сто одсто на робу из централне Србије које су приштинске власти увеле новембра месеца прошле године. Житељи овог дела Косова и Метохије нису имали где да купе основне животне намирнице.

Као знак “солидарности” косовски премијер Рамуш Харадинај послао је данас поподне неколико камиона са основним животним намирницама у знак наводне солидарности са житељима. Срби су међутим бојкотовали ту робу, која је стигла у пратњи Кфора и такозваних косовских безбедносних снага. Они као и до сада очекују помоћ Београда а председник Александар Вучић најавио је да ће се наћи начина да се помогне становништву које је угрожено.

И док из Београда истичу да је у овом делу Космета на помолу хуманитарна катастрофа, из Приштине одговарају да је у питању “режија” Београда како би се становништво овог дела јужне српске покрајине прогласило угроженим. Удружење привредника са севера истиче да су сви привредници затворили своје објекте због отежаног снабдевања и недостака робе што је истина. Истина је такође да су Срби на Космету не само на северу већ и јужно од Ибра заиста угрожени већ двадесет година. Да су им угрожена људска права, да немају слободу кретања, у институцијама се углавном не користи српски језик иако је други званични језик на КиМ.

Али , житељима севера сада није ни до језика ни слободе кретања. Они желе да се као и свуда у нормалном и цивилизованом свету снабдевају и купују оно што им је неопходно. Да купе бурек, хлеб, лекове... Међутим, они то данас нису могли да приуште себи, својој деци, својим породицама. Већину њих који се не баве политиком и којима је политика преко главе последњх двадесет година не занима да ли је у питању “полтиичка игра” како се могло чути на углавном празним улицама или је заиста намера Приштине да им ускрати основно људско право, право на живот. Или је пак, намера Београда да преко њих поједини политичари добијају политичке поене. Они само желе нормалан живот а не да буду нечији “пиони” у политичкој партији шаха. При том остаје отворено питање када ће се ова шаховска партија, уколико је резултат политичке игре Београда и Приштине, завршити. До тада ће користити залихе хране уколико је имају.

Међутим, питање је шта је са старима, болеснима и немоћнима који нису били у стању да припреме те залихе. Коме ће они бити на савети ?

Ј.Н.