Последња дешавања око закона о верским слободама у Црној Гори односно, присвајања имовине Српске православне цркве од стране државе, према наводима политичких преставника Срба са КиМ, отворила су ''пут'' за исти сценарио на Косову и Меотхији односно, присвајање имовине СПЦ у овој јужној Српској покрајини у којој су Албанци прогласили једнострану независност. Међутим, они упуђенији из црквених кругова сматрају да поменути „сценарио„ на Космету траје већ две деценије али да Албанци и знатно раније вековима уназад систематски уништавају и присвајају српске православне свеtиње, чак и оне оскрнављене, уништене још из периода турског ропства.

Бројни су примери својатања српске културне баштине на Космету, а упорнији покушаји забележени током године на измаку односе се на узурпацију цркве светог Николе у Новом брду и њено преимовање у катедралу. Чак је косовски кардинал служио мису на темељима ове православне светиње, сазграђене испод новобрдске тврђаве, на којој се у средњем веку простирао град у чијем подножју је био и рудник из којег се предрађивало злато. Како су нам причали житељи новобрдске општине, у том граду (који је живео када Лондон није ни постојао) била је и ковница новца којим су тадашње српске властеле, после боја на Косову, плаћали Турцима „порез“ како не би порушили храм светог Николе. Црква је на жалост касније порушена али сви њени унутрашњи постаменти указују да је то била српска православна црква. Ипак, Албанци католичке вероисповести би желели да је присвоје, баш као што годинама уназад албански историчари тврде како су Високе Дечане градили Албанци а не дубровачки мајстори које је ангажовао свети краљ Стефан Дечански, чије мошти и даље чувају светињу. Јер, за разлику од новобрдске тврђаве, на којој су недавно приштинске власти забраниле српској фирми из Београда радове на рестаурацији, и коју нема ко да чува, Високе Дечане који се, узгред речено, налазе на Унесковој листи светске културне баштине, срећом и даље чувају војници КФОР-а. То је за сада једина светиња под заштитом међународних војника, за разлику од Пећке Патријаршије, Девича и других које обезбеђује косовска полциија али којима монахиње и монаси не верују нити их сматрају својим „чуварима“.

-Они који су рушили светиње не могу их сада чувати - мишљења је свештенство и монаштво СПЦ и епархије рашко призренске, која је својевремено саопштила да је на Космету порушено или оскрнављено 135 цркава и манастира. Тако је рецимо 1999. године, спаљена црква светог Николе у Приштини, манастир Зочиште је гранатиран, Девич је спаљен у мартовском погрому 2004 године. Дугачак је списак светиња које су се нашле на мети албаских рушитеља али су захваљујући залагању епархије рашко призренске и помоћи Владе Србије, оне познатије попут Зочишта, Девича, призренске Богословије, Богородице Љевишке обновљене. Монаштво и свештенство каже да се светиње на КиМ уз божију помоћ обнављају, а помоћ у њима осим српсих верника често траже и Албанци. Често се могу видети из свих крајева Космета како долазе у Зочиште где доводе углавном децу која имају проблема са говором, или у Високим Дечанима где им монаси читају молитве за вид и побољшање читавог здрваственог стања или рецимо у Девичу где и старији Албаници траже спас од душевних болести. Постоје бројне приче о њиховом исцељењу у спрским светињама али и оне да су се рецимо после рушења истих, рушитељи напрасно разболели и умрли. Добро је познат снимак из мартовског погрома 2004. године када Албанац ломи крст на цркви светог Илије у Подујеву, али је мало познато да се недуго затим, иако прилично млад у двадесет и шестој години, разболео и недуго затим преминуо у приштинској болници. Знано је многима на Космету да се после рушења Српске цркве код Урошевца у селу није неколико година родило ни једно албансо дете, да су албански сељани сами обнављали цркву бојећи се Божије казне, а да је Бог већи од овоземаљске силе, сведоче и бројни записи из Виских Дечана, у којима се поред моштију светог краља налази делови моштију четрнаест светитеља и који никада, упркос покушајима из периода Турског доба нису оштећени. Иако су многи освајачи покуавали или да поруше манастир или украду мошти светог краља, то им није пошло за руком. Један аутроугарски официр који је хтео да украде мошти, усмрћен је на улазним вратима јер му је на главу пао мермерни лав са једне стране врата, турском аги који је хтео да их однесе, затајила је тадашња воловска вуча. Чак ни албанска граната усмерена према светињи марта 2004. године, није „стигла“ до манастирског дворишта. Прелетела га је ...

М.Ц.

СКРНАВЉЕЊЕ ГОЛОТИЊОМ

Осим својатања и покушаја присвајања српских споменика културе на КиМ, занимљива је чињеница да младе Албанце на разне начине привлаче наше светиње. Тако су две познате Албанске певачице, голишаве, снимиле спотове у српским храмовина, прво полугола приштинска певачица Ера Истрефи, у недовршеном храму Христа Спаса у Приштини, а недавно и албанска певачица са КиМ која живи у Швајцарској, Аљбана Азизи, на остацима храма светог Николе у Новом брду. Како коментаришу познаваоци друштвених прилика на КиМ, младе Албанце привлачи невероватна енергија православних светиња али и њихова древност.

У продужетку погледајте линкове са спотовима албанских певачица.

https://youtu.be/yddX5MB9vigж

https://youtu.be/KKxrQpB0gbA