И док политичка ситуација на Косову и Метохији чини се никад у последњих десетак и више година није била компликованија, а односи између Срба и Албанаца и даље под тензијом, у готово самом центру Грачанице у истом дворишту живе Србин и Албанац. Заправо Велимир Миловановић (55) староседелац из овог места некадашњи техничар у руднику Кишница под својим кровом, у свом домаћинству брине се и негује педесетпетогодишњег Албанца Махтата Парашумтија. И док објашњава да су овог Албанца родом из Призрена, који хода на штакама, пре годину дана испред његове куће довели двоје младих Албанаца, Велимир каже да су га представили као Горанца којем је потребно преноћиште и обећали да ће сутра доћи по њега. Како се нису појављивали било му је јасно да његов „подстанар“ нема никога али ни средстава за живот.Тако је схвативши његову тешку ситуацију почео да се стара о њему, не питајући га зашто се нашао у том положају.

-Никада га нисам питао зашто нема куда да оде, али ми је сам казао да има мајку и брата у Призрену. Знам да је пре него што су га довели код мене, пошто су чули да издајем собу за становање, рекли да је после дугогодишњег боравка у неком подруму био на лечењу у приштинској болници одакле су га и довели- испричао је Велимир новинарима који су на Косову све заинтереосванији за ову причу о Србину и Албанцу.

Управо зато Велимирово домаћинство надомак древног манастира, задужбине краља Милутина, последњих дана походе албански медији. Сви желе да сазнају да ли је истина коју им је у телефонским позивима наводио Махтат, којег Велимир из милоште зове Еди.

-Пошто није задовољан начиним лечења у приштнској болници Еди је звао све могуће медије да исприча о свом случају. И наравно увек је истицао помоћ коју му пружам-говори Велимир скоромно док објашњава да свом „станару“ којем и не наплаћује кирију купује намирнице као и себи и да му помаже да оде до купатила, око одеће и осталих потреба.

Каже да не сматра себе посебо хуманим већ нормалним човеком који ради оно што би требало да уради било који човек на кугли земаљској: да помогне човеку у невољи. Међутим, док на питање да ли може да замисли обрнуту ситуацију да Албанац брине о Србину не жели да одговори, мемштани Грачанице истичу да је то незамислива ситуација али Велимиров гест оцењују људским. И док су једни поносни на њега, а други сумњиче Махтата да иза његовог боравка стоје неке можда скривене намере , он отворено признаје да не би имао куд да му Велимир није уступо смештај. Иако је смештај у којем борави више него скроман, Махтат каже да је и тиме презадовољан. Барем више није у подруму, а за Велимира не штеди речи похвале.

-Да нема Велимира не знам како бих преживео- прва је реченица коју изговара овај човек који је пре смештаја у Грачаници био бескућник по више градова на Косову. Последњи боравак у подруму недовршене зграде надомак приштинске болнице одвео га је до парализе ногу, због чега је и пребачен у болницу. И док каже да нема проблема са тим да призна да је препуштен Србину и његовој доброј вољи, Махтат на питање да ли је био уплашен по доласку код Велимира где борави последњих годину дана категорички негира.

-Апсолутно нисам био уплашен али Велимир ме је изненадио како се брине о мени. Као да сам ја његов рођени брат. Да нема Велимира не знам како бих преживео-закључује овај педесетпетогодишњи Албанац чија животна прича се последњих дана врти на свим албанскм телевизијама на Косову баш као и Велимир који је албанској јавности представљен као једна од добрих Срба.

Махтат рече да нису ни сви Албанци онакви како их описују, али да се боје да јавно изнесу своје мишљење.

И док албански медији ипак далеко више истичу Махтаову судбину од Велимирове хуманости, у Грачаници али и међу Србима на КиМ остаје питање, да ли би се усудили да затраже помоћ од Албанаца и што је још битније да ли би тражену помоћ и добили !

С.М.