U Spomen sobi “Drainac“, povodom 80 godina od smrti istoimenog, velikog topličkog i srpskog pesnika, u okviru pesničke manifestacije posvećene njemu, prikazana je projekcija filma o pesniku Branku Miljkoviću.

Posle nje je održana tribina, na kojoj su o „književnosti i filmu“, govorili, sa filmskog aspekta režiser Žikica Jovanović, a sa književnog dr Goran Maksimović, dr Mirjana Bojanić Ćirković, Dragan Ognjanović i muzejski savetnik Jovan Mladenović.

-Značaj prikazivanja ovakvih projekcija je veliki. Zapravo se korist ogleda u tome, što zainteresovani mogu da dođu i pogledaju ovakve dokumentarne filmove, jer ih sigurno neće gledati kod kuće, rekao je direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac“, Dragan Ognjanović.

Kako je istakao, na tribini su razgovarali o tome da li je i u kojoj meri moguće, da se neki pisac prikaže kroz dokumentarni film. Složili su se da je prosto nemoguće obuhvatiti i staviti sve iz života jednog pisca na platno, jer bi tako nešto proizvelo eseje.

-Ono što je sigurno jeste da su ove dve značajne oblasti svakako povezane, jer književnost budi slike u nama i kao takva, ona je mesto rođenja kinematografije kao umetnosti pokretnih slika. Utisci i ushićenje, koje stvaraju ove dve umetnosti su isti, ali kao da dolaze sa dve strane naših čula. I pored toga gotovo da ih je nemoguće potpuno pomešati. Kao ulje i voda, kinematografija i književnost stvaraju „samo“ – emulzije, čulo se na ovoj tribini.

Zaključak je da, iako se po trajanju, godinama i poreklu gotovo i ne mogu porediti, ova dva sjajna aspekta ljudske veštine pulsiraju kao večiti, nikada neprekinuti, evolutivni tok. Dok je književnost neodvojiva od stvaranja civilizacije i predstavlja „veliki prasak“ u nastanku ljudske svesti, film se od otkrića fotografije i pokretnih slika krajem 19. veka, za samo nešto više od sto godina, razvio u sveobuhvatnu, gotovo konačnu umetnost.