Сезонски рад на Аљасци, професор физичког васпитања Милош Динић, започео је 2015. године и од тада редовно, једном годишње путује током такозване летње сезоне, како многи кажу „на крај света“ да допуни кућни буџет. Према речима Динића на Аљаску свако долази из свог разлога да заради, да купи стан, да обезбеди новац за школовање деце, да заврши кућу, да зараде за вештачку оплодњу или врати коцкарске дугове.

Пре седам година, на Аљаску га је одвела, како каже Милош, жеља за авантуром, и ако може нешто да се заради. Био је међу првима, ако не и први из Прокупља, који је кренуо на овај далек пут да заради и упозна свет. Наредних година за Милоша, који је до скоро био радник прокупачког Спортског центра, рад на Аљасци је редован извор додатних прихода.

Првих година, мењао је послове и места, био на копну и на броду. Онда се специjализовао за филетирање рибе, и увек бира рад на копну. Место у коме је највише пута био зове се Егегик.

-Рад је напоран, и ми сви који идемо дуже тамо, знамо шта нас чека, то је тај прековремени рад који се добро плаћа, па тако да се за 16 сати рада дневно, за месец дана заради годишња плата у Србији–каже Димић и додаје да би се издржао тај рад и темпо морају да се узимају витамини, и сваки минут се користи за одмор.

Бол у рукама, ногама и умор су стални пратиоци овог радног ангажованања. Међутим, за Милоша и све оне када стигну на Аљаску важно је само да има посла, заправо да су мреже пуне рибе.

Он је само једном изабрао варијанту да ради на броду, каже да је напорније и ризичније. Динић још додаје да ограничен простор за кретање на броду додатно оптерећује.

Према устаљеном принципу рада постоје две сезоне летња и зимска, трају највише три месеца. Летња почиње половином маја и завршава се половином августа, док зимска креће од октобра до децембра.

-До Аљаске се путује најдуже три и по дана. Креће се из Београда, па преко Париза, Њујорка и Сијетла, стиже се до места на Аљасци, која су жива само у сезони риболова. Најважније је извадити такозвани социјални број, преко кога се регулишу сва права и обавезе. Послодавац обезбеђује смештај – објашњава наш саговорник и додаје да се сви проблеми око администрације тамо лако и брзо решавају.

Чак и у време короне Милош није одустао од рада на Аљасци.

-Радимо и са Бугарима, Украјинцима, Молдавцима, Румунима, има и Јамајчана – прича Димић и каже још да иако је рад напоран није ретко да се овог посла прихвате и жене.

Најчешће се обрађује лосос, а лови се и обрађују и риба полк, код али и краба.

Према његовим речима на обради рибе, на Аљасци заједно раде директори, професори и ђаци, инжењери, ватрогасци, столари и молери. Неки узимају неплаћено са свог посла, а неки користе годишњи одмор. Углавном, већини је ово допунски посао.

-Стекао сам велики број пријатеља, пре свега из Србије, па сада углавном идемо заједно и то је наша екипа, која се разуме и пружамо подршку у раду једни другима – каже Динић.

Тежак и напоран рад, додатно отежавају и рибља прашина која тера на кашаљ, понекад време које се стално мења у једном дану од пролећа до зиме. Међутим, најтежа је та одвојеност од породице, и кад се умориш и буде ти тешко, важно је да уз тебе буду људи који те познају и разумеју.