Никола Миленковић из Прокупља није ни слутио да његов хоби, обиласка планинских крајева Србије, могао га кошта и губитком живота.
Пре 4 године око Светог Илије Никола је решио да себе награди једним краћим одмором у Овчар Бањи. Кренуо је на тај пут сам, са жељом да одмори од пословних обавеза и склони се мало из градске гужве на пар дана.

Сместио се у бањи и први дан провео разгледајући и шетајући. Увече је решио да наредног дана обиђе околину, тачније да се попне до врха планине Каблар. Иначе тај крај Србије је богат манастирима и називају га Српска Света гора.

-Одлучио сам да пешачим до врха Каблара и то сам, на себи сам имао само ранац, у њему неопходну воду и храну. Успео сам да стигнем до врха и верујте да је видиковац био прелеп, одатле се види и град Чачак. Онда сам одлучио да се вратим другом стазом, нисам ни слутио да је та стаза јако опасна (чак је била означена знаком опасности на табли почетка пешачења). Када сам наишао на спомен плочу где је погинуо алпиниста из Крагујевца, онда је већ кренула да ме вата и паника.- каже нам Никола у једном даху док се присећа своје авантуре која је на његову срећу прошла без већих последица.

Ова прича је добила и ових дана на актуелности, на исти дан после 4 године, тачније 3.августа 2020. на истом месту где је и наш суграђанин Никола преживљавао своју драму, иста судбина је задесила осам туристкиња из Србије. Пет студенткиња из Београда и мајка са две ћерке из Краљева изгубиле су се током планинарења у клисури, када су за силазак са Каблара изабрале најтежу стазу која води преко црквице Савине Воде која се налази у стени. И ова прича је имала свој срећан крај захваљујући акцији спашавања у коју су се укључила планинарска друштва "Каблар" и "Армадило" и ватрогасна екипа града Чачка.

-Мали тренутак непажње, ја сам се нашао на погрешној и необележеној стази. За трен сам већ био на литици, одакле није могло да продужи даље. Био сам довољно присебан, да искористим мобилни телефон који на моју срећу имао довољно батерије за још један позив. Одмах сам позвао полицију, која је алармирала горску службу спасавања и кренули су у потрагу за мном. После двочасовне интезивне претраге стигли су до мене и спровели ме на сигурно. Све ово се дешавало у близини црквице Савина воде, касније сам сазнао да сам имао доста среће. На овом месту пре мене три особе су изгубиле живот-рекао нам је Миленковић.

Од тог догађаја Никола овај дан обележи са својим најближима на пригодан начин, како то већ иде код нас Срба уз јело и пиће.
На крају ове приче наш јунак саветује све заљубљенике у природу и пешачење, да свој авантуристички дух и жељу за упознавањем нових дестинација обавезно повере стручним лицима са којима неће бити оваквих нежељених ситуација.

Владан Милутиновић - Цар