Да је звање васпитачице више од професије, потврђује и радни век Душицe Станковић, који траје већ 30 година. Толико је и генерација дочекала и испратила ова васпитачица из предшколске установе „Невен“, а последњих неколиkо година, почиње да јој долазе деца некадашњих њених предшколаца. Ове године је она васпитачица Теодори и Анђелији Милетић, а била је васпитачица и њиховој мами Ирени.

Васпитачица Душица Станковић каже да радећи са децом, није ни приметила како су године прошле. Она још наглашава, да је сваки дан на послу за васпитачице пун шале, песме, радости коју деца доносе у учионицу, али и одговорности да се деца подуче и припреме за школовање.
-Децу је лако волети, и дати им љубав. Кад се успостави добар однос са децом, онда је сваки дан успешан - обајшњава васпитачица Душица.

Пре неколико година почели су да долазе њени предшколци, сада већ стасали људи и да се распитују да ли хоће да буде васпитачица њиховој деци.
-Права је част, када ме некадашњи ученици потраже и кажу да би волели да њиховo дете буде у мојој групи. Мислим да за мене, да за мој рад нема већег признања. То је знак да сам добро обавила посао, ако се за рад са децом то може рећи, јер рад са децом је заправо љубав и пожртвовање- објашњава наша саговорница, док упоређује слике садашњих и некадашњих својих ученикa и каже да увек тражи сличности и разлике између садашњих својих ученика и њихових родитеља и да су често потпуно исти и кад уче и кад се играју.
За Ирену није било дилеме, када су њене близнакиње Анђелија и Теодора, стигле за предшколску групу. Избор је за њу био једноставан, јер су дани проведени са васпитачицом Душицом остали у њеном сећању као дани испуњени подршком, учењем и љубављу.
-Са радошћу се сећам дана проведених са васпитачицом Душицом. Желела сам да такве успомене за цео живот понесу и моје ћерке - рекла нам је Ирена.
Теодора и Анђелија воле своју васпитачицу, мама им је причала о њој и кажу да се труде да слушају васпитачицу и буду добре као њихова мама.