Prokuplje na dlanu

Људи

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ У СРБИЈИ СУ НЕМИНОВНЕ



Објављено: 02.09.2018 u 21:38 | Аутор: Biljana Roganović 1 коментар(a) КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ У СРБИЈИ СУ НЕМИНОВНЕ
Алеександар Ваљаревић, фото:приватна архива

У свету признат, посебно у Америци Прокупчанин доктор геонауке Александар Ваљаревић за Дневне новине Курир говорио је о климатским променама у Србији. И ми смо, да се похвалима раније урадили причу са њим и истраживањима и радовима које спроводи и њу можете прочитати путем линкаhttp://prokupljenadlanu.rs/ljudi/prokupcanin-koji-nas-dostojno-predstavlja-u-svetu-4085.htm Можемо само да му честитамо на раду, успеху и знању, а желећи да подржимо његов рад интервју који је овјаљен у Куриру преносимо у целости.


Србија може да остане без пшенице, кукуруза и соје, а да почну да успевају биљке које овде никад нисмо имали, наглашава Александар Ваљаревић, доктор геонаука

Радови Александра Ваљаревића, доктора геонауке и ванредног професора на Универзитету у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, све су запаженији у научним круговима.


Човек који је предавао на универзитету у аустријском Грацу, у Вијетнаму на Универзитету "Хо Ши Мин", на националном универзитету у Џакарти у Индонезији, а сада на Универзитету Вајоминг у САД и који је добио позив да усавршава студенте на националном универзитет у Тајвану у разговору за Курир сагледава последице климатских промена, пре свега у Србији.


- У једном раду сам се бавио климатским променама на подручју Топличког округа. Дошао сам до фрапантног закључка - да шуме мигрирају. Одређене врсте букве и храста китњака нису више на истим стаништима као пре 50 година. Помериле су се за 350 метара! Можда не изгледа велика разлика у тој надморској висини, али 350 метара на 600 метара просечне висине у Топлици дође му као да су се неке биљке на Андима помериле са 1.500 метара на 3.000 метара! То показује да дрвеће тражи спас. Установио сам и контрапојаву - поједино жбунасто дрвеће се појављује на подручјима где никад није било, што значи да немамо становништво, да је велика депопулација, и то је друштвени фактор.


Постоји ли бојазан да ишчезну поједине пољопривредне културе, да се појаве болести које су карактеристичне за Африку?


- Пре 20 година граница грознице Западног Нила била је испод Солуна на неких 50 километара. Данас је та граница код Будимпеште! У једном раду сам сагледао три најоптималније житарице на нивоу Европе - кукуруз, пшеницу и соју. Узео сам у обзир пет фактора: температуру, падавине, осунчаност, радијацију и руже ветрова. Соја може да издржи промену температуре на глобалном нивоу до три степена, кукуруз до два, а пшеница је много рањивија... Са таквим глобалним повећањем температуре Србија ће остати без важног извозног дела пољопривреде.

Онда ћемо у Лесковцу уместо паприка брати банане?


- Смокве у Србији већ постоје, неке врсте лимуна такође. Могуће је да, ако се настави овако, имаћемо тропске културе, па ћемо убрати и прве банане из Лесковца.


Има ли нам спаса?


- Чувени Милутин Миланковић истицао је да пресудни фактор на климу имају ротација Земље, нагиб осе еклиптике у односу на Сунце и кретање Сунчевог система око заједничке тачке центра у галактици која се зове Платонова година. Волео бих да је он у праву, односно да ми не можемо толико да утичемо на климу.

А ако није?


- Онда можемо да очекујемо да ће у Србији одређени водотокови пресушити, да ће неке врсте врсте дрвећа и житарица нестати, буква је рањива, пољски миш можда буде мигрирао на неких 700-800 метара надморске висине, пшеница ће морати да се, нажалост, генетски модификује или ће морати да се сади на 800 до 1.200 метара. Ако се овако настави, за десетак година може доћи до повећања снежне границе, па ће многи зимски центри да остану без снега.


Извор: Дневне новине Курир





Коментари

03.09.2018 u 10:13 Rimski Papa рече:

Vise se bojim domacih politicara no klimatskih promena.

6 0 Одговори на коментар

Ваш коментар

Пошаљи

Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.

Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.

Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.

Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.

Пријавите комунални проблем
ЈКП "Hammeum" Прокупље
у служби грађана

Прокупље на длану је место за све Прокупчане


Анкета

Да ли се претерује са славским спремањем?


Контакт

Уредник

+381 (0)60 07 11 209
biljana.roganovic@prokupljenadlanu.rs

Пошаљи