Биљана Арсић (43) из Прокупља, мајка троје деце, радница МУП Одељења за организовање смештаја и исхране ресторан Куршумлија на великој је муци, јер су јој два детета инвалиди 100 посто, а она мора на посао. До сада се довијала на све могуће начине, користила право на боловање по свим основама и сада је исцрпела све законске могућности. Ова храбра жена која је максимално посвећена деци која болују од спиналне мишићне атрофије тип 2 данима обија врата надлежних у нади да ће јој неко омогућити да настави да се стара о својој деци. Супруг јој је запослен у приватној фирми.

- Ја заиста немам нишат против хранитеља, али сматрам да је деци ипак најбоље крај својих родитеља. Мој проблем је боловање, јер ми закон више не дозвољава да користим ту могућност, а деци је потребна нега двадесет и четири сата дневно. Ево јутрос сам послала маилове свима из Владе Републике Србије и председнику Републике Србије Александру Вучићу. Само желим да будем уз децу- очајна је Арсић.

Њена борба за права родитеља деце која болују од тешких и неизлечивих болести годинама траје. Како каже већ пет година чекају да се промени закон којим би родитељи били изједначени са хранитељима.

- Не одустајем ако треба пристајем и на отказ, али децу не могу и нећу оставити без неге. У овом проблему нисам само ја, али није то ни, на срећу, велики број родитеља, па и не би био велики издатак за државу. Само не знам када ћемо ми доћи на ред и када ће и наша деца имати права да буду уз родитеља- пита се Арсић.

И док године пролазе, она не губи наду. Како каже, милион пута до сада се саплитала, али је увек устајала, јер су јој баш деца мотив да настави даље. Као и сваки родитељ, она живи за њих.