Ангажујемо их да нам заврше сезонски или неки други посао у кући на основну личног , или позитивног искуства пријатеља. Најамни или сезонски радници су различитог животног доба, радног искуства и у својим рукама имају више заната. Окупљају се на више пунктова у граду, али данас све чешће их позивамо на мобилне телефоне. Млађи радници који су доброг здравља и уколико хоће да раде свакодневно, могу да зараде и до 30. 000 динара месечно.
Милан Мијајловић (42) и Мирослав Митровић (52) раде већ дуго на дневницу. И један и други су остали без сталног посла, па их је живот натерао да раде сезонске и друге послове за које су плаћени за дневно ангажовање или по сату, без осигурања и других погодности које иду уз стални посао.

-Наш радни дан траје 10 сати, никад мање, може само више. И ми морамо да мислимо да посао нађемо за сваки дан, јер тако обезбеђујемо себи средства за живот – каже млађи Милан.
Он још додаје да нема бирања посла, да ко хоће да ради може да заради али да је то тежак и мукотрпан рад.
Старији Мирослав, који је свој радни век започео у Фабрици стакла у Прокупљу, тугује и данас за старим временима. Одмах након завршетка школе је почео да ради, и радио је тежак посао у фабрици, али било је другачије.
-Кад сам остао без посла, није било друге, више ником није било потребно моје знање за обраде стакла, па сам кренуо на грађевину, да помажем по кућама, да носим намештај. Радим све поштене послове за шта плаћају – објашњава Мирослав.

Ударна сезона за најамне раднике траје шест месеци, ту су грађевински радови, радови у пољу и друго. Дневница је од 2.000 до 2.500 динара. Међутим, ангажују их и да заврше и неке друге послове , као што је селидба, чишћење дворишта, цепње и ређање дрва и друго. Тада нема пуне цене, погађају се ђутуре или по сату.
Има послова за које се удружују више надничара, поготову кад је у питању селидба и кад се ангажују власници камиона и фреза, свако од њих има своју екипу.
-Познајемо се, уиграни смо тимови, знамо ко шта боље и брже ради. Из тог разлога волимо да радимо са сталним екипама – кажу наши саговорници и додају, да и кад раде појединачно помажу једне друге и да међу њима влада солидарност, јер их је тежак живот научио на то.
Лети је лакше наћи посао, зато се сви надничари труде да раде свакодневно, да зараде што више, како зими не би страховали за своју егзистенциј
Ипак, Милан тврди да посла има свакодневно, да ко хоће да ради увек може да заради.
-Ако нема грађевине, може да се чисти снег. Рецимо ја старијим суграђанима, припремам дрва за недељу дана. Ко хоће да ради може увек да заради – каже Милан.
Све више се тражи помоћ у кући. Ангажују их деца, која су ван града и земље да брину о њиховим старим роситељима и да им се нађу за све послове. У свом радном веку сусрећу се са различитим људима. Неки су „широке руке“, па добију и преко погођеног износа.

Ипак, Милан И Мирослав се слажу да изумире леп обичај да се раднику после напорног радног дана позове на ручак, а све више је и оних који не понуде ни кафу за добродошлицу или за крај посла.