Званично има 101 годину, али чули смо да их има више. У сваком случају, бака изгледа као да има 80 година.
Овако суседи описују Јелисаву Томић из куршумлијског насеља Микуљана, која увелико "троши" други век. Иако не види и не чује најбоље, бака може самостално да хода, да се храни, обуче, обује. Живи са сином Драгодином (75) који се стара о овој још увек виталној старици у властитој кући. Због хладног времена последњих месеци не излази из куће, али када огреје сунце воли да прошета по дворишту...

- Од када ми је отац умро 1988. године, ја сам са мајком, док су ми два брата и две сестре у Београду са својим породицама - прича Драгодин који нам детаљно објашњава како се бака храни и које навике је имала током живота.

Рођена је у селу Горње Левиће испод Копаоника, у породици са дванаесторо деце. Јелисава је када се удала имала својих шесторо деце, четири сина и две кћерке. Један син јој је као мали преминуо, а она се читавог живота бавила пољопривредом.
До пре неколико година живели смо у селу недалеко од Луковске бање, али нам је тада кућа изгорела услед лоших електричних инсталација. Тада смо се преселили овде у Куршумлију, у кућу коју сам ја направио - прича бакин син који је радио у предузећу "Србијашуме". Прима инвалидску пензију јер је током посла повредио руку и напомиње да и бака прима туђу негу и помоћ и део пензије.

- Мислим да је моја мајка срећна жена. Ја о њој заиста бринем, од када устане па док не легне да спава. Ујутру јој прво скувам чај, а пошто сушим воће често јој кувам компоте и чајеве. Ипак, највише воли млеко и млечне производе, јогурт, сир и кајмак јер је то највише и јела током живота - прича овај човек који није основао породицу, али с поносом говори да има бројну родбину јер његова мајка има више од 40 унучади и праунучади
- Какви смо ми, тако нам је у животу. Ако смо добри биће нам и све добро, а ако смо ми незадовољни собом онда нам смета и све око нас - прича полако бака док понавља да памти много тога у животу који је некада био, каже, једноставнији али испуњенији. Људи су, каже, више волели једни друге, дружили се, радовали се...

- Сада некако сви брзо живе, немају времена једни за друге...А чујем када причају да се баш и не воле, да завиде једни другима, мисле да је другима боље, а не гледају да побољшају себе и свој живот. Ма некако сада људи не маре једни за друге, децу није брига за родитеље када остаре. Ето ја сам срећна јер мој син живи са мном. И остала деца ме обилазе, али и њихова деца и унучићи - додаје бака која признаје да не зна имена свих потомака, али да им свима, како наглашава, жели добро здравље и да буду добри људи.

- Можете имати не знам шта у животу, али ако сте лоша особа, ништа вам не вреди, јер то није мило ни Богу ни људима. Али ако сте добри, колико год је то можда на данашње време тешко, а сигурно јесте много више него некада, ипак ће вас сви памтити као добру особу - закључује бака Јелисава.

Признаје, после дугог размишљања, да јој много тога није јасно у данашње време. Не може да схвати како су некада у великим породицама сви били срећни, а сада родитељи живе са двоје или једним дететом, па су углавном незадовољни.
ИАКО не жели да говори о ратним временима које је запамтила, бака Јелисава ипак каже да су се људи тада више помагали и чували једни друге.

- Сада људи имају слободу и све угодности, а ипак су некако хладни једни према другима - говори нам бака коју је дошао да посети праунук Борислав Савић (24) из Липљана са Космета, чијој је мајци Јелисава бака.

- ИАКО јој у личној карти пише да је рођена 1920. године, како ми је раније причала, има барем две године више. Јер, тада су породице биле са више деце и уписивали су их у књиге рођених када би стигли, углавном неколико година по рођењу -објашњава нам Драгодин. Верује да је најстарија жена у Топлици, али не зна да ли је и у читавој Србији

Извор:Д.Зечевић, Вечерње новости