У сезони пољопривредних радова, нарочито берби воћa, за припаднике ромске националности, који немају запослење, често од Прокупчана можемо чути ове речи:“Што да раде кад примају новчану накнаду од државе, Центра за социјални рад и имају храну од Црвеног крста“.
Међутим, за породицу Пере Јашаревића ово неписано правило никада није важило. Овај припадник ромске насионалности, заједно са члановима своје породице, већ 11 година продаје разне врсте воћа на прокупачким пијацама.
-Више од 10 година радим на пијаци где продајем воће. Радећи овај посао зарађујемо новац за основне животне потребе. Од овог посла хране се моја деце и унучад, укупно 11 чланова. Сви мисле да је лако радити на пијаци и да се ту зарађују велике паре. Тврдим да то није баш тако, говори јунак ове приче који каже да поштено раде и да никоме нису на терету, ни држави, ни граду, ни Центру за социјални рад и Црвеном крсту.
На питање како набавља робу Јашаревић каже да то купује од великих хладњачара из Београда, Краљева, Врања, Лесковца и других градова.
Осим рада на пијаци скоро сви чланови породице иде у бербу вишања, шљива и другог воћа.Са својим муштеријама никада није имао проблема.
Јашаревић каже да је његов рецепт рада веома прост и једноставан “Никада немој да закинеш муштерију“.
Осим квалитета производа и приступачних цена, веома је битно да будеш љубазан и прилагодиш се сваком купцу. Понекад он старијим људима да робу и на одложено плаћање.
Током наше посете на његовм штанду три килограма јабуке коштали су 100 динара, наранџе 50, банане 130, киви и мандарине по 100 динара.