Пре више од две деценије Вучета Савић је премостио Малопланску реку, а како је мост дотрајао он га је овог пролећа, као осамдесетопетогодишњак обновио.

Вредне руке Савића, које су навикле на рад и мајсторлук не посустају ни у деветој деценији живота. Обновио је мост који је сам направио пре више деценија, односно он је овог пролећа заменио пропало дрвено газиште и офарбао металну конструкцију, како је не би нагризла рђа. Реконструкција моста трајала је десетак дана, а извођач радова је задовољан, једино жали што му се млади нису прикључили у подухвату.

-И да га ја нисам направио , обновио бих мост. Није добро да завлада небрига и да ствари пропадају. Лакше је обновити него из почетка правити – каже времешни Вучета Савић и додаје да му је жеља да млади људи следе његов пример и доприносе свом село на позитиван начин.

Савић у својим рукама има много заната, али не крије да је за обнову моста потражио помоћ, јер није могао све сам.

-Морао је неко да исече трупце, и припреми делове од дрвета, ја сам их сам уградио и наравно, офарбао сам металну конструкцију моста. Он је сада као нов и моје комшије и сви они који имају њиве и баште на другу страну реке могу слободно и безбедно да пролазе – истиче наш саговорник.

Сећајући се дана кад је направио мост, он каже да је био вођен идејом да помогне својим Малопланцима, да имају сигуран прелаз преко реке, која је ћудљива и зна да задаје муке вредним пољопривредницима. Често их је немогућност да сигурно пређу преко реке спречила да на време обаве пољопривредне радове. Зато је он и направио мост, да се лако и безбедно у свако време пређе река.

И данас је тај мост, дуг око десетак метара, саграђен од дрвета и метала, једини прелаз преко Малопланске реке, која се на природно насталим прелазима може прегазити , али када вода надође, сви се „држе“ Вучетиног моста.