Никола Малешевић рођен је у Прокупљу 17. Јуна. 1975, прве рукометне кораке начинио у свом матичном клубу РК Топличанин одакле се са 17 година (1993) упутио у професионалне воде и потписао у РК Синтелон из Бачке Паланке у коме је провео пуних седам сезона.
Као омладинац, а касније стандардни првотимац био је један од главних актера у успону РК Синтелона, у то време једног од најпопуларнијих рукометних средина на Балкану.

Игре у клубу, домаћем првенству као и учеснику Европских купова су му отвориле врата прво јуниорског, а затим и сениорског националног тима тадашње Југославије (касније Србије и Црне Горе).
Те 2000. године је напустио РК Синтелон и отисао у Италију где је провео једну сезону играјући за прволигаса ХЦ Анkона из истоименог града.

Након краткорочног боравка у Италији упутио се у Француску где је провео пуних 13 сезона играјући у више клубова : HC Villneuve d’Ascq (Lille), Selestat HB, USAM Nimes, Grand Nancy HB i Epinal HB где је и завршио професионалну играчку каријеру.
Игре у Француској су биле препорука за позив од Федерације Босне и Херцеговине за коју је наступао од 2004 до 2009 године као стандардни репрезентативац.
При крају каријере је наставио школовање најпре у Нишу на Факултету за физичку културу и спорт, а затим у Француској ради што бољег оспособљавања. Након 3 године високих студија у Паризу 2016 стекао диплому високо стуковних студија, а 2 године касније (2018) Master Coach диплому и тиме стекао све услове за професионални тренерски позив којим се данас бави.

Тренутно селектор мушке рукометне репрезентације Луxембурга и тренер мушке екипе HB Dudlange из истоименог града, од 2016 до 2018 (2 године) је био и први селектор ново основане женске репрезентације Луxембурга. Уз посао селектора планира и прати развој млађих категорија у спортској гимназији у Луxембургу, и учествује у организацији формације тренера, а све у циљу развоја рукомета у Луxембургу.
"Мирис липе и свакодневна граја деце на улици и у школском дворишту. Трудиш се да будеш бољи, бржи, спретнији, није битно у чему, кликери испред Поштине куће, санкање, тапкање сличица, камај-камај, лопови и жандарми, жмурке, фудбал у Татковој, баскет на кошаркашком, јурке на базену. Потајна жеља да будеш први, да не даш на себе. Све је то утицало и све утиче на једну особу да буде што успешнија у оном чиме се бави" - каже нам Никола у једном даху док се присећа лепих и безбрижних дана из свог детињства проведеног у Прокупљу.
Свој родни град је напустио пре 27 година Никола (за школске и другове из улице познатији по надимку "Пампи"), свој град, своје другаре и комшије никад није заборавио. Сваког лета кад му то обавезе дозволе можете га видети у свом крају и на улицама Прокупља како ћаска са својим суграђанима. Ранијих година волео је и да заигра мали фудбал у својој "Татковој" школи. У кафићима и даље седи са својим старим другарима Кокијем, Калеом, Мишом и осталом екипом. Многе ствари су се промениле, али Никола је и даље онај стари "Пампи"...
Никола увек истиче везаност за своју старију сестру Каћу која му је уједно и била узор да крене да се бави спортом и мајку Снежану.

Иако је наш град познат по веома лепим и шармантним девојкама, срце нашег Николе је освојила једна војвођанка пре много, много година и подарила му два златна дечака. Ми комшије и другари се искрено надамо да ће Никола још неколико година радити и стварати у иностранству, а после тога вратити у наш град и као већина успешних спортиста провести своју "пензију" у Прокупљу, а можда и забацити удицу на реци Топлици.
До тада му желимо пуно успеха на спортском и приватном плану и наравно, видимо се на лето...

Владан Милутиновић - Цар